Na političkoj mapi Vojvodine Novi Sad je centralna tačka, a iz perspektive Srbije kao državne celine, naš grad je, van svake sumnje, jedna od najvažnijih gravitacionih tačaka ukupnog društvenog života.
Zbog toga će mnogi politički procesi, koji će kasnije obeležiti političku scenu, svoj početak, utemeljenje i poligon za eksperiment – naći upravo u Novom Sadu.
Da li je ovaj uvod neodmereno podilaženje Novom Sadu naših želja i očekivanja, nasuprot Novog Sada naše realnosti – verujem da nije.
Novi Sad je grad u kom se dodiruju političke suprotnosti, jer liberalni procesi i vrednosti često su nešto izraženiji nego u drugim delovima države, ali su zato i regresivni i autoritarni potencijali vidljiviji i prisutniji.
Zbog toga je SNS posvetio posebnu pažnju Novom Sadu i svrstao naš grad u prioritete, ništa manje od „predizbornog“ Beograda. Potpuno je jasno da izbori u Beogradu, ali u dogledno vreme i novosadski izbori, mogu bitno opredeliti tok političkog procesa, dati tom procesu dodatno ubrzanje i skratiti porođajne muke postvučićevske Srbije.
Tri činjenice bitno opredeljuju poziciju, značaj i politički domet političkih procesa koji će obeležiti Novi Sad u godinama koje dolaze:
Prvo, tačka u kojoj jedan političar gradi svoj identitet i autoritet, jeste ujedno i tačka u kojoj treba rušiti i njega i izopačeni poredak koji je uspostavio.
Vučić je svoj autoritet učvrstio i održavao stvarajući privid „borbe protiv kriminala i korupcije“, a suštinski on stoji na čelu kriminalne hobotnice i svojim ponašanjem stvara okolnosti za najveću pljačku državnih resursa u novijoj istoriji Srbije.
Borba protiv opšteg lopovluka je u isti mah i rodno mesto, ali i grobnica Vučićevog autoriteta.
Novi Sad je sedište i središte njegovog koruptivnog režima. Naš grad je okupiran i svakodnevno je izložen torturi Andreja Vučića i Zvonka Veselinovića.
Andrej Vučić upravlja političkim procesima, a Zvonko Veselinović orkestrira kriminalnom scenom. Sve najvrednije poslove u gradu dobijaju isključivo kriminalci. Ne postoji čak ni potreba da se to prikrije ili da se tome obezbedi bar privid pravnosti.
Cinizam i bezobrazluk su poprimili takve razmere da firma Granit Peščar, čiji je stvarni vlasnik Veselinović, a u kojoj je predsednik nadzornog odbora njegov rođeni brat Žarko Veselinović, trenutno popločava jedan od trgova u centru Novog Sada.
Reč je o površini od 6,8 hektara. Posle tog posla novosadski budžet će imati 10 miliona evra manje, a Veselinović isto toliko više.
Dodamo li tome činjenicu da gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević priprema koruptivni projekat „Novi Sad na vodi“, koji podrazumeva stanogradnju na obalama Dunava u vrednosti od preko milijardu evra, kao rezultat dobijamo činjenicu da je Novi Sad poprište i noseći stub Vučićevog kriminalnog režima.
Zato poraz u Novom Sadu ne bi imao lokalni nego državni značaj. To ne bi bio poraz lokalnih naprednjaka nego lični poraz Aleksandra Vučića.
Potencijalna pobeda u Novom Sadu bi opredelila političko raspoloženje u Vojvodini, kao što bi pobeda u Beogradu bila putokaz za celu Srbiju. To Vučić zna i zato će represivno-kriminalna stega i dalje biti osnovni mehanizam upravljanja u ova dva grada.
Drugo, politička atmosfera u Novom Sadu krije u sebi neku vrstu ravničarske kontradiktornosti.
Novi Sad je grad umerenih i odmerenih građana. Grad naglašene pristojnosti.
Opskurni tipovi, a Andrej Vučić i Zvonko Veselinović su reprezentativan primer, obično taj ambijent i tu vrstu smernosti doživljavaju kao slabost te sredine i grubošću, agresivnošću i prostačkim rezonom misle da mogu pokoriti ceo grad.
U prvi mah i naizgled to tako i biva, ali samo na početku.
Naprotiv, ispod tog privida mirnoće i uzdržanosti rađa se ogorčenje, bes i bunt. Prve gorke plodove svoje bahatosti i nepoštovanja kućnog reda i nepisanih pravila SNS je ubrao na proteklim izborima za savete mesnih zajednica, koje je predvodio i kontrolisao Andrej Vučić.
Ispucana je sva raspoloživa municiju, ali mete nisu pogođene. Uigrane metode masovne kupovine glasova i celodnevnog pritiska na građane samo su proizvele inat i dodatno razjarile Novosađane u porazu koji je pretrpeo SNS.
Dakle, Novi Sad ima kapacitet da se suprotstavi tom ludilu. Zato treba očekivati dva uporedna procesa. S jedne strane imaćemo proces gubljenja poverenje u aktuelnu vlast, a s druge strane nervozu, grube reakcije i dodatni pritisak SNS-a na građane.
Treće, novosadska politička scena je trn u oku ideolozima i stranačkim kerberima SNS-a.
Logika SNS-a je da interesno okupi sve oko sebe, nezavisno od ideoloških razlika. Oni žele da ukrupne onaj deo političkog spektra koji podržava vlast i u tom poslu nemaju previše ideološke gadljivosti.
Naprotiv, kada je opozicija u pitanju, čine sve da podele, sukobe i fragmentizuju ionako, političkim sukobima oslabljenu, opoziciju.
U Novom Sadu je sve suprotno od onog što su njihova očekivanja.
Novosadsko iskustvo je da se opozicija ne sme deliti nego okupljati. Raspravu o razlikama treba ostaviti za postvučićevsku Srbiju.
Sve dok je Vučić na vlasti, nemamo pravo da ističemo ono što nas razdvaja, naprotiv imamo obavezu da ukazujemo na ono što nas spaja.
Ne možemo se ponašati ekskluzivno nego inkluzivno. Samo proces ujedinjavanja i objedinjavanja opozicionih kapaciteta vodi u pobedu nad Vučićevim režimom.
Politička inicijativa „Vidi, gari, ne može“ okuplja četiri stranke i sedam nevladinih organizacija. Dakle, u istom frontu su svi koji žele da sačuvaju obalu Dunava od koruptivnog gradonačelnika i građevinske mafije. Ta formula je pelcer buduće pobede.
U Novom Sadu je prevladala svest da samo ujedinjeni možemo da se suprotstavimo SNS-u, a to je ono što oni ponajmanje žele. Ujedinjena opozicija je njihov košmarni san, koji polako prerasta u javu. Naravno, ovom inicijativom proces okupljanja nije okončan nego je samo otvoren.
Budući da smo otvoreni za najširi mogući front, siguran sam da će u mesecima koji slede Inicijativa „Vidi, gari, ne može“ biti bogatija za nove organizacije.
Autor je potpredsednik Narodne stranke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.