Nedavno je zatvorena javna rasprava o Nacrtu zakona o Zaštitniku građana.
Iako su mnogi pozdravili činjenicu da se, posle više od 10 godina kontinuiranih inicijativa za unapređenje zakona, došlo do finalne faze usvajanja potrebnih unapređenja, nažalost dočekalo ih je razočarenje.
Bez obzira što su razlozi za promene ovog zakona i istorija različitih inicijativa dosta verno prikazani u obrazloženju Nacrta zakona, razočarala je apsolutna neusklađenost teksta Nacrta sa navedenim razlozima.
Inicijative za unapređenjem Zakona inicirane su još 2011. godine od strane Zaštitnika građana.
Na ove potrebe ukazivale su i mnoge nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava kao i relevantne međunarodne organizacije. Mnoge od ovih inicijativa ušle su i u strateške dokumente Vlade.
Suština svih pomenutih inicijativa odnosila se na omogućavanje efikasnije zaštite prava građana kroz širenje nadležnosti Zaštitnika građana, omogućavanje efikasnije kontrole organa i organizacija koji rešavaju o pravima građana i usklađivanje sa međunarodnim standardima položaja i rada organizacija ovog tipa, kojima se obezbeđuje njihov nezavisan, samostalan, stručan, profesionalan i pravedan rad.
Nažalost, Nacrt zakona nijedan postavljen problem nije rešio.
Mnoga dobra rešenja je unazadio a nekim novim rešenjima ugrozio je prava zaposlenih.
Umesto da unapredi, Nacrt je ugrozio efikasnost rada ovog organa te oslabio zaštitu prava građana i zaštitu države od nezakonitog rada administracije a određena rešenja su upitna sa stanovišta njihove ustavnosti.
Usklađivanje sa međunarodnim standardima podrazumevalo je pre svega omogućavanje širem krugu lica (nevladinim organizacijama i drugim profesionalnim udruženjima i organizacijama) da po javnom pozivu Skupštine predlažu kandidata za zaštitnika, što bi omogućilo izbor, politički nezavisnog kandidata, čija su stručnost i etički standardi uvaženi od strane najšire javnosti.
Ipak ovim se Nacrt zakona nije bavio. Postupak kandidovanja i izbora nosioca ove funkcije ostao je unutar Skupštine, čime je i dalje otvoren prostor za njegovu politizaciju i gubljenje nezavisnosti.
Snaga Zaštitnika je u njegovom stručnom i moralnom autoritetu kao i najširem javnom priznavanju.
Ima li išta prirodnije nego da ga predlažu upravo oni koje štiti i koji mu veruju?
Jačanje kadrovskih kapaciteta i unapređenja organizacione samostalnosti i nezavisnosti ovog organa obaveza je koju je Srbija, u ovoj oblasti, preuzela u postupku evrointegracija a koju već godinama odlaže.
Dugi niz godina Zaštitnik građana se suočava sa odlivom najstručnijeg kadra koji odlazi u druge državne organe, gde su finansijski i drugi uslovi rada značajno bolji.
Ipak umesto unapređenja njihovog položaja, Nacrt zakona novim rešenjima kojima se ukida položaj generalnog sekretara stručne službe i zaposleni izvlače iz službeničkog sistema (koji obezbeđuje stručan i nezavisan rad državnih službenika) donosi nestabilnost stručne službe, urušavajući sistem profesionalnog rada i status zaposlenih.
Generalni sekretar je profesionalac na čelu stručnih službi svih nezavisnih organa i drugih državnih organa, obezbeđuje profesionalno obavljanje svakodnevnih, operativnih i stručnih poslova, podržavajući ključnu funkciju organa.
Istovremeno on obezbeđuje kontinuitet i institucionalnu memoriju pri promeni rukovodeće funkcionerske strukture.
Ova nova rešenja destabilišu i slabe položaj čitavog organa, ugrožavaju pravni položaj zaposlenih dok Zaštitniku daju apsolutnu vlast nad pravima i obavezama zaposlenih.
Zaposlenima je onemogućena odgovarajuća pravna zaštita s obzirom da predloženo rešenje onemogućava inspekcijski nadzor kako Upravne tako i Inspekcije rada.
Ovakva rešenja nisu utemeljena u razlozima za promenu Zakona a suprotna su politici Vlade u reformi javne uprave i svim sistemskim i organizacionim propisima koji uređuju rad državnih organa.
Uz sve navedene propuste Nacrt zakona ne donosi nove mehanizme za unapređenje efikasnosti rada ovog organa i sistemskog postupanja organa uprave po njegovim preporukama a što je bio njegov deklarisani cilj.
Proširenje nadležnosti ovog organa, kroz dodelu poslova nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima i mehanizma praćenja sprovođenja Konvencije o zaštiti prava osoba sa invaliditetom, moglo bi delovati kao korak napred u unapređenju zaštite, ovih posebno ranjivih grupa građana.
Međutim činjenica da nije predviđen način organizovanja i rada ovih mehanizama niti zapošljavanje dodatnog broja službenika, koji bi podržali vršenju novih poslova, govori da kreator ovog dokumenta nema viziju kako će se oni obavljati te ova rešenja ipak neće unaprediti efikasnost ovog organa u zaštiti ljudskih prava.
Ono čime se Nacrt zakona u najvećoj meri bavio jesu izmene postupanja Zaštitnika po pritužbama. Uvođenje novog, izrazito formalnog postupka, nema utemeljenje ni u praksi Zaštitnika ni u međunarodnim praksama i suprotan je prirodi ovog organa.
Navedene intervencije u toku javne rasprave kritikovao je i sindikat zaposlenih Zaštitnika građana, smatrajući da su neodgovarajuće suprotne praksi rada ovog organa.
Osim ovih najobimnijih i kontraproduktivnih izmena, Nacrt se možda najviše bavio izmenom mandata Zaštitnika i njegovih zamenika.
Mandat je produžen sa pet na sedam godina i ukinuta je mogućnost reizbora. Iako neki smatraju da se na ovaj način sprečava profesionalizacija funkcije, ove izmene nemaju smisla bez izmena postupka izbora.
Takođe ukidanje reizbora nije principijelno sprovedeno kroz ceo dokument.
Naime, u prelaznim odredbama, pored rešenja kojim se aktuelnim funkcionerima obezbeđuje nastavak rada, do isteka mandata, uneta je odredba kojom se samo njima daje pravo da budu ponovo birani!?
Uz naveden izuzetak od pravila, apsolutni ekskluzivitet ovim funkcionerima dat je i odredbom koja im omogućava da nakon sticanja uslova za starosnu penziju nastave sa radom do isteka mandata.
Kako ni ova rešenja kao ni neka druga nemaju izvorište u praksi ovog organa ni sistemskim zakonskim rešenjima tako i obrazloženja koja stoje iza njih jednako deluju apsurdno: „stečena prava na reizbor“ i „zaštita od diskriminacije starijih“!??
Epilog je da smo dobili Nacrt zakona koji „unapređuje“ i štiti „stečena prava na funkciju“ pojedinaca koji su aktuelni funkcioneri u ovom organu a urušava zaštitu i pravnu sigurnost kako građana tako i zaposlenih u ovom organu.
Ono što čudi jeste činjenica da je trenutni postupak promene Ustava retka i sjajna prilika da se na ovom nivou unapredi položaj i nadležnost ovog organa, što su bile prepreke koje su onemogućavale da izmene i dopune Zakona odgovore na neka značajna pitanja.
Naime, pored postupka izbora, za nezavisnost ovog organa od velikog je značaja i koja ga skupštinska većina bira.
Uvođenje 2/3 većine glasova bio bi značajan impuls njegovoj nezavisnosti i dokaz o najširem javnom priznanju budućeg nosioca ove funkcije.
Takođe ovo je prilika i da se kontrola Zaštitnika proširi i na javne izvršitelje i javne beležnike, čija profesija ozbiljno zadire u ekonomska i egzistencijalna prava građana a pritužbe na njihov rad Zaštitnik nije mogao da razmatra, zbog ograničenja u Ustavom definisanoj nadležnosti.
Nadam se ipak da će ishod javne rasprave, u kojoj je stručna javnost iznela dosta primedbi i sugestija, biti potpuno novi koncept izmena i dopuna važećeg Zakona.
Takođe verujem i da će Vlada iskoristiti priliku i sačekati sa predlaganjem ovog zakona do usvajanja ustavnih promena, koje će stvoriti prostor za donošenje još kvalitetnijeg zakona o Zaštitniku građana.
Autorka je nekadašnja zamenica zaštitnika građana i pomoćnica ministra zadužena za pitanja državne uprave
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
