Novinarstvo kojeg više nema

Međutim, generalno gledano u civilizovanim društvima, u većini slučajeva, novinarstvo ima informativnu i edukativnu tj. vaspitnu funkciju. U takvim društvima mediji služe da se uz pomoć novinara stvori javno mnjenje odnosno, preovlađujući stav ili mišljenje o svemu što se u društvu događa. U Srbiji je stvar obrnuta.

Na prste jedne ruke mogu se nabrojati mediji u kojima se novinari drže osnovnih principa i kodeksa novinarstva i koji bez obzira na stav političara, obaveštavaju gledaoce i čitaoce o stvarnom stanju i dešavanjima u državi i društvu. U ogromnoj su većini mediji koji su čista transmisija političarskog mišljenja, koji građane dezinformišu i skreću im pažnju sa životnih na nebitne stvari. NJima ne pada na pamet da se bar upitaju da li je baš sve tako kako političari kažu. A i zašto bi to radili kad za račun dobre sinekure, proizvode, distribuiraju i recikliraju sve same laži, prevare i manipulacije.

Aktuelni „Kralj naše kupleraj demokratije“ nije tvorac takvog novinarstva, ali ga je usavršio i adaptirao svom karakteru kao uostalom i kompletnu političku scenu u Srbiji. Reč je o pravom „političkom huliganizmu“ koji je u permanentnom zanosu, euforiji i egzaltaciji. Nikakva pitanja, nikakva druga i drugačija mišljenja za njega ne postoje. Još će vas proglasiti provokatorom. Ako je dobre volje, samo će odmahnuti rukom uz kratko: „Pustite to, a ako me pitate za ovo…“ i nastaviti da priča svoju priču za koju ga niko pitao nije.

U tom stilu deluju i njegovi dobro plaćeni mediji i njihovi tzv. novinari. Jer dok su njemu na „carskoj“ predstavi za opsenjivanje prostote u Palati Srbija, bila puna usta mira i saradnje, kada je obraćajući se komšijama rekao, citiram: „Želim da kažem svim našim komšijama na Zapadnom Balkanu, da će Srbija pokušavati sa vama da gradi mostove prijateljstva i novu snagu i Evrope i Sveta“, njegov omiljeni tabloid je na naslovnoj strani istakao poruku Putina: „Migovi i tenkovi kreću za Srbiju“. Valjda da učvrste mir i saradnju u regionu. „Kralj kupleraja“ je tada još, govoreći o ekonomskoj snazi Srbije istakao da „nije dovoljno što nam je ekonomski rast prosečno veći od zemalja EU, jer su nam i gubici veći“. A pravu prirodu ekonomske politike i brige „našeg kralja“ za privredni napredak Srbije, mogli smo da vidimo već sutradan velikim naslovom u drugom tabloidnom „glasniku“: „Zemuncima ukradeno 16,5 miliona eura.“ Dakle ti ukradeni milioni lopovima su važni, a ne 25 milijardi evra koje trenutno duguje Srbija.

Pored ovih „novinarčića“ za dnevnu upotrebu ima koordinator u svojoj „Službi“ i jednu pravu, novinarsku gromadu. Taj je u stanju da, Sretena Jocića – Jocu Amsterdama osuđenog kriminalca koji leži u Zabeli, stavi na naslovnu stranu nedeljnika, čiji je vlasnik koordinatorov kum, i da ga u intervjuu na tri strane, pretvori u par ekselans intelektualca koji poznaje sve političko-obaveštajne tajne ovog sveta kao da je penzionisani diplomata od karijere.

Joca nam Amsterdam dakle otkriva, da je život našeg „Kralja kupleraja“ ugrožen i da ga ruše isti oni koji su rušili i ubili Đinđića. Koordinatorov „šef za medije“ se izgleda posvađao sa logikom a i zdrava pamet mu pomalo izmiče. Eto Srbijo, ko i kako kreira i na šta je spalo i čemu služi tvoje „elitno“ novinarstvo danas.