Foto: FreepikŠodroš obuhvata rukavac Dunava i njegovo priobalje, čiji se najpoznatiji deo proteže uz novosadsko naselje Telep.
Zajedno sa Ribarskim ostrvom i Kameničkom adom, Šodroš je deo zelene dunavske obale Novog Sada. Decenijama je Šodroš bio tiho mesto, prepušteno barskim biljkama, pticama, insektima, rečnim životinjicama i pecarošima, čije „štice“ su oduvek bile prepoznatljiva pozadina pogleda na Šodroš. Zimi, Šodroš je postajao mirno, ne preterano posećeno mesto za sankanje i klizanje.
Međutim, za poslednje dve godine, hiljade Novosađana je prošlo kroz Šodroš, kao i stotine ljudi iz drugih gradova, aktivisti, političari, glumci, novinari, fotografi… Kako su se približavali izbori, „politička okupacija“ Šodroša od strane „ekstremno zainteresovanih“ političkih stranaka bivala je sve veća. Očekivano, nakon izbora, tema Šodroša postala je nezanimljiva za stranke. Ali ne i za one koji su tu temu i pokrenuli – građane.
Novosađanima su parkovi, zelenilo, parterno uređenje grada sa prepoznatljivim cvetnim oazama u raznim delovima grada, uvek bili važni i predstavljali su deo imidža grada. Primera radi, u Novom Sadu je i Gradsko groblje („Novo groblje“) oduvek važilo za jedno od najlepše uređenih večnih konačišta. Ipak, priča o Šodrošu je brzo prestala da bude samo ekološka priča. Postepeno, ta naoko ne preterano važna „oaza zelenila na kraju grada“ postala je simbol otpora građana protiv aktuelne vlasti.
Novi Sad je praktično godinama okupiran od strane vladajuće SNS, koja je zauzela i preuzela sve bitne aspekte života u gradu. Autohtona vojvođanska opozicija je u Novom Sadu postala deo koalicije sa vladajućom strankom, partije manjina su se, većinom, takođe utalile sa vlašću, počev od Pastorove SVM pa nadalje, beogradska opozicija nikada nije imala previše sluha za probleme Vojvodine i Novog Sada, pa su građani Novog Sada počeli da se sami organizuju.
Da će to samoorganizovanje biti drugačije od većine sličnih „eko-protesta“, bilo je jasno još na demonstracijama koje su inicirali novosadski studenti 2017. godine. Slogan pod kojim su pokrenuli proteste je bio „Promena sistema“. Nakon velikih demontracija „1 od 5 miliona“, u proleće 2019. godine, koje su postepeno usahle nakon sve vidljivijeg upliva stranaka, građanima postaje sve jasnije da za suštinske promene nema pomoći ni od pozicije, ni od opozicije.
Sa pojačanom aktivnošću mladih u pokretu „Krov nad glavom za sve“, prvih trajnih organizacija studenata, kontinuiranom okupljanju levičara u CK13, zbijanja redova nakon prebijanja studenata, uzimanja vlasti u tri limanske mesne zajednice, uključivanja u ekološke proteste tokom protekle dve godine… jedno ozbiljno jezgro levo pozicioniranih aktivista počinje da dobija jasnije obrise.
Ti, dobrim delom mladi ljudi, osvešćeni su u pogledu ekoloških problema, ali su i ozbiljni antifašisti, borci za pravednije društvo, zagriženi aktivisti protiv korupcije, građevinskog „uvoza“ prljavog kapitala iz Srbije, Republike Srpske i regiona, partijskog bogaćenja i zapošljavanja, vrlo agilni u zaštiti prava i sloboda medija, protiv državnog nasilja, za rodnu ravnopravnosti i nikad, ni u jednoj prilici – oni nisu nacionalisti!
Upravo zbog tih karakteristika, pokret vremenom narasta, što se najbolje vidi iz činjenice da su, na inicijativu ovih pokreta, građani Novog Sada predali preko 10.000 primedaba na Generalni urbanistički plan Novog Sada do 2030. godine. Drugim rečima, pokušali su da idu putem legalizma. I, nisu uspeli. Praktično nijedna primedba građana nije usvojena.
Zatim su krenuli u „građanske straže“, da bi to na kraju preraslo u Šodroš kamp. Više od mesec dana aktivisti borave u kampu kako bi fizički sprečili bespravnu seču drveća, organizuju radionice, pokušavaju da se povežu sa mnogima, kako bi se njihov glas čuo. U vreme Exita, na petrovaradinskom mostu („Duga“) su razapeli transparent na engleskom, kako bi poslali poruku i izvan Srbije.
Očito, u pitanju je velika energija, puno angažovanih ljudi. Za zaštitu Šodroša, mirne „zelene oaze na kraju grada“? Zapravo – ne. Odbrana Šodroša je samo simbol otpora građana protiv nakaradnog GUP-a i svih skandaloznih poteza, nepovratne štete i besprizornih izjava predstavnika vlasti u Novom Sadu.
Za četvrtak, 21. jula, kada će na sednici Skupštine grada Novog Sada poslanici pokušati da izglasaju Generalni urbanistički plan (GUP) Novi Sad 2030, zakazan je građanski protest. Organizatori protesta su upravo svi ti ljudi koji se već dve godine intenzivno bore za normalan Novi Sad, po meri građana.
I, pozvali su sve: građane, aktiviste, članove političkih stranaka i one koji to nikad nisu bili, uz slogan „PROTIV GUPA – SVI ZA NOVI SAD!“
Autorka je doktorka nauka bezbednosti, specijalistkinja za nenasilno razrešavanje konflikata
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
