Foto: Z. S. M.Dešavanja u Srbiji, protesti protiv vlasti, njenih odluka, zakona, predloga… počeli su da se odvijaju tolikom brzinom u svim krajevima zemlje da više ni predsednik Vučić ne stiže da ih „prokomentariše” u svojim legendarnim „javnim obraćanjima”, koja su nekad bila svakodnevna a sada bi morala da prerastu u celodnevna.
Tek ako stigne kad u’vati dah da (o)pljune po RTS-u starom „šolakovsko-đilasovskom gnezdu”. Džabe.
Sa blokade sudstva i tužilaštva u Novom Sadu prelazi se na „okupaciju” Starog savskog mosta pa na proteste zbog „izdaje” Generalštaba. Režim ovdašnji, koji se ne pridržava ni reda vožnje u Beogradu a kamoli davno zaboravljenog Ustava i zakona sve više kezeće i trokira.
ProGlas ističe da sve češće pribegava brutalnoj, ogoljenoj sili. Pištolji i pendreci leže po trotoarima, štitovi padaju u „hapšenju” od strane građanki. Prebijaju se starci. Ne bez raloga narod podseća na izreku da „batina ima dva kraja”.
Čak i iz najudaljenijih krajeva otadžbine stižu vesti o svakodnevnim (konkretno noćnim) „atentatima” na stakla prostorija SNS-a sa njegovom slikom i likom.
A ono BIA taman izašla iz Zavoda za zaštitu spomenika kad ih promptno šalju na aktiviste, ove-one, ovde-onde… Njihove, manje tajne kolege kad pokupe izgubljene delove opreme sa stepeništa usput hapse „svoje” za odgovornost u novosadskoj tragediji.
Pod okriljem noći puštaju se dojučerašnji „politički zatvorenici” neistomišljenici režima koji su utamničeni, pa pušteni… pa, tako više puta.
Događaji se samo nižu. Sa blokada prelazi se na akcije „Zastani Srbijo 15 minuta za 15 života”. Aktivisti i jurišnici SNS-a dobijaju naloge da opstruiraju akciju ali ih je sve manje i nisu baš nešto „izgarali”. U svim gradovima, mahom pojedinci, sada više i bez fantomki, onako „tek da odrade tezgu”. Narod ih je prezreo. Tužno. Odlazi se na „Bulevar krvavih tragova”.
Aktivisti čas „nestanu” (privedeni) pa se opet (po)vrate (pušteni). Štrajk provetara ulazi u četvrtu nedelju na teritoriji cele Srbije. Prosvetni radnici su odbili… Poljoprivrednici se nisu dogovorili sa Vladom… Sve više ljudi se pita – zbog čega bi se „pogasile” državne apoteke?
Probudila se i akademska zajednica. Prvo stavši u odbranu uhapšenih kolega i studenata a potom i same sebe u celini i celosti.
Predsednik otvoreno „preti” da će on lično i personalno da p(r)ogura izmene i preloge Zakona o visokom obrazovanju i pomogne strancima da „uguše” i zatru ovdašnje, već postojeće. Sve teže prolazi i vredi zamajavanje i mahanje nacionalnim stadionima, EXPO-ima, delfinarijumima… Izgleda da je nuklearni rat poslednja linija odbrane Vučićevog režima.
Opozicija je konačno postala konkretna, angažovanija, odlučnija i smislenija. Po izlasku iz zatvora Goran Ješić poručuje da više niko iz SNS-a ne spava mirno. Ako spavaju uopšte?
Crveni otisci dlanova sve teže se (ne)uklanjaju sa ulica, bulevara, trgova, mostova, stranačkih prostorija…
Počelo je, tvrdi Milan St. Protić u svojoj subotnjoj kolumni u Danasu. Ono, tako i izgleda. Kada je padao Milošević zaista – sve je stalo. Sada još nije sve stalo, al” ozbiljno posustaje.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
