Nula iz vladanja

Osim poplava dogodio se i narod! Ovog puta nije se odazvao partijsko/političkom pozivu da nešto ruši. Samoorganizovao se da spase živote i odbrani ono što je teškom mukom izgradio. Za mene je to obeležilo protekle dane. Posledice su verujem dugotrajne. Onog trenutka kada su posle izgubljene noći u Šapcu shvatili sa kakvom državom imaju posla, mladi volonteri su uzeli stvari u svoje ruke, samoorganizovali se i prisilili državu da i ona krene u efikasniju akciju.

Pobunili su se mladi – neopravdano oklevetena, ponižena, prezrena, iz političkih interesa surovo otpisana generacija. Pobunili su se oni koji nisu napustili zemlju, ali se ovde nalaze u svojevrsnoj unutrašnjoj emigraciji – na Fejsbuku, Tviteru, internetu… Pokazali su da u toj njihovoj paralelnoj sajber Srbiji postoje ogromne, neiskorišćene zalihe znanja, mašte, humora, odlučnosti i možda najvažnije – međusobnog poverenja. Pokazali su da sve umeju i mogu kada ne čekaju da im neko pruži priliku već se sami izbore za nju. Pokazali su da kada dobrovoljno učestvuju u ostvarenju zajedničkog cilja, ali i ličnog interesa nema ni rušenja grada, ni razbijenih izloga, ni ukradenih patika…

Ova pobuna različita je po mnogo čemu od onih u kojima su, doduše na različitim stranama, učestvovali današnji „nosioci vlasti“. Ovo nije bio obračun stisnutih pesnica jednih protiv drugih, „a interes naroda ćete videti čim dođemo na vlast“. Ovo je bilo delovanje u ime opšteg dobra, građanki i građana, ali i države. Na osnovu pokazanog i postignutog svi će imati priliku da na izborima odluče ko će doći na vlast. Danas se ne lupa u šerpe, ne duva u pištaljke. Danas iz tišine sajber prostora mreže tviteraša, fejsbukovaca, imejlovaca, blogera – tehnoloških „frakcija“ ovog pokreta – svoje ideje i akcije efikasno prenose u realan prostor. To je način delovanja sa kojim aktuelna vlast ne zna kako da se nosi. Pokušali su sa zabranom i prikrivanjem informacija, ne shvatajući da danas naprosto nije moguće izbrisati izrečeno i prikriti neučinjeno, jer distribucija informacija zapravo zavisi od svakog pojedinca na društvenoj mreži. Uprkos represiji država ne može znati u kome se krije neki Asanž, u kojoj slobodnoj zemlji ili ambasadi će dobiti zaštitu slobode misli, govora i prava na informisanost ako mu se one ograniče ili oduzmu ovde gde živi.

Energija koja se rasipa na cenzuru, obaranje sajtova, brisanje blogova, osim što samo intenzivira kritičku komunikaciju, pokazuje i šta je bio prioritet vlasti u prvim danima poplave – stvaranje slike o efikasnoj vladi, slike koju su iskustva neposrednih učesnika u spasavanju urušavala iz sata u sat. Istovremeno to pokazuju opasno nerazumevanje ovog vremena i nesumnjivo će se, kao i drugim autoritarnim režimima, i ovom našem obiti o glavu. Nije da zbog toga žalim. Paradoks je da je svoju pravu prirodu vlast pokazala upravo u načinu informisanja javnosti o poplavama. Iskusni profesionalni novinari su listom ukazali da se u ovakvim vanrednim situacijama formira info-centar koji svaki dan u zakazano vreme obaveštava o razvoju događaja. Toga nije bilo. U stvari, vlada je postala info-centar, a premijer Vučić portparol! Posle raporta bilo kog ministra usledio bi komentar Vučića da bi svima bilo jasno ne samo čija je prva nego i čija je poslednja. Pitanja novinara nisu bila moguća, komentari ministara takođe. Na ovaj način građani su stekli uvid i u način funkcionisanja i komunikacije u vladi. Još se oporavljaju od neverice.

Kao da u samom početku vlast nije na pravi način shvatila šta sve u sebi nosi neočekivana eksplozija građanske solidarnosti i aktivizma. Onog trenutka kada je uvidela potencijalnu opasnost, vlast se trgla, prepustila operativne odluke profesionalcima i situacija je krenula nabolje. Ali, odmah je krenula i u akciju „prisvajanja“ pozitivne energije, stavljanja državno-partijskog nadzora nad buduće akcije i najavila radne akcije! Uniformisanje i ustrojavanje je jedini način na koji autoritarni režimi koriste potencijale mladih. Ali, ne treba ni imati iluzije. Ovako intenzivni talasi aktivizma nisu dugoročni, oni se neminovno smiruju, ali iza njih ostaju različita iskustva. Na strani vlasti to će biti „lociranje mladih kao potencijalne opasnosti“. Samoodbrana će se svesti na različite oblike represije – kroz zapošljavanje poslušnih do zaustavljanja svake reforme obrazovanja koje ima i naznaku kritičkog mišljenja i društvenog aktivizma. Mladima će ostati trajno iskustvo samopoštovanja i samosvesti da su uspešni kada to zaista žele. Manje će oklevati u preduzimanju akcije povodom drugih nedaća koje će ih zadesiti.

I da se vratim na početak. Za ovo što nam se dogodilo ja nulu iz „vladanja“ dajem onima koji Srbijom vladaju. Studentima, učenicima, mladima – čista petica!