Mihal RamačPredsednikova obraćanja ne slušam već četvrt veka, otkad sam ogluveo. Oni koji slušaju kažu da povazdan opetuje jedno te isto. Navodno je opsednut naučnim postavkama drugarice MM, one koju je njegov najdraži učitelji nazvao vešticom sa Dedinja.
Dakle, uveren je da Srbija nije prljavština i golotinja koja se vidi golim okom, već cvatuća zemlja meda i mleka.
Baškareći se u blatnjavim jamurama kraj sela (blato je smrdljivo, ali naše), na prastarom mobilnom nabasah na navodno predsednikov autorski tekst. Stvar mi je bila sumnjiva od prvog trenutka. Prvo, list u kojem je tobože objavljen taj tekst propao je još u prošlom veku. Poslednji put sam ga video septembra 2000, kad su ga delili uz kafu i hleb. Drugo, što bi predsednik pisao za novine koje niko ne čita? Bez obzira na to, pročitao sam svih petnaest stranica. Dobro, možda nešto manje, ali svakako više od petnaest redaka, koliko bi bilo dovoljno da se odgovori na pitanje da li je neko diplomirao ili samo doktorirao.
Zašto je stvar sumnjiva? Zato što na svetu nema države u kojoj bi se predsednik baktao s lažnim diplomama. Za to postoje državne ustanove, od fakulteta do policije. Za pola sata može da se ustanovi gde je i s kakvim uspehom svaki ministar završio školu, fakultet, poslediplomske studije, skraćeni kurs veronauke ili predvojničku obuku.
Zbog čega još je stvar sumnjiva? Zato što autor navodno predsednikovog autorskog teksta sve vreme beži od teme. Objašnjava u čemu je razlika između Paje i Slobodana Jovanovića, mada većina građana nije čula ni za njihni za Bizmarka. Bavi se elitom i plebsom, mada toga nema u našem selu, opštini i okrugu. Mudruje o eugenici i zdravlju narodnih zuba, razmatra razvoj privrede i društva, a nikako da dođe do diplome onog doktora nauka.
Autor autorskog teksta kao posebno opasne pominje nekakvog Trifunovića, Obradovića, Đilasa i Jeremića. Svrativši uveče u Dom na partiju šaha i domina, raspitah se ko su imenovani. Niko nije čuo za njih. Jedni kažu da su to možda stojadinovićevci. Drugi misle da imaju neke veze s Mačekom ili s belogardejcima. Treći kažu da je nekom dosadno pa izmišlja neprijatelje.
Stvar je sumnjiva, jer kažu da je predsednik čovek iz naroda i za narod, da govori iz srca a ne iz stomaka, da se izražava jasno i razumljivo. Iz pomenutog teksta ne može se zaključiti šta je pisac hteo da kaže. Izvesno je samo da autor autorskog teksta nije onaj za koga se predstavlja. Odaje ga tvrdnja da on brani pravo svakog čoveka u ovoj zemlji da ne bude gažen, pljuvan i proglašavan za manje vrednog. Predsednik Srpske napredne stranke tako nešto ne bi smeo ni da pomisli, kamo li da napiše i objavi, sa sve svojom slikom.
Ergo, da li vajni ministar ima valjanu diplomu i doktorat? Saznaće se kad ga kapetan izbaci s lađe, što pre ili kasnije, svaki put kad se plovilo zaljulja, čeka svakog ko mu više šteti nego koristi.
Autor je novinar iz Novog Sada
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
