O Balaševiću i nama

Jedan od poslednjih, javno deklarisan Jugosloven, bio je voljen i uvažavan na „Ovim našim prostorima“, što je zajedničko ime za zemlje bivše Jugoslavije.

I tako su se ljudi spontano u raznim gradovima „Ovih prostora“ oprostili od pesnika paleći sveće na trgovima ili specifičnim mestima u tim gradovima, a koje je pesnik izdvojio u svojim pesmama.

Ovi veoma dirljivi izlivi žalosti građana pokazali su da u nama ima još ljudskosti s jedne strane, ali i da je u našim životima toliko beznadežnog i polomljenog da odlazak tako čistih duša kao što su Mira Furlan ili Đorđe Balašević primamo kao strašan i nenadoknadiv gubitak.

Đorđe Balašević pesnik, a rekao bih prvo lirski pesnik, umeo je da prozbori u svojim pesmama i intervjuima o stanju u srpskom društvu, o zlu koji smo posejali i trpeli a trpimo do dan-danas.

Nije o tim stvarima pevao sa filozofskih visina, i nije čekao da prođe vreme.

Bio je tu za nas OVDE I SADA, a to jeste jedna od odlika velikih umetnika.

Očigledno je zbog toga imao probleme i sa plasmanom i sa puštanjem pesama na radio-stanicama sa nacionalnom frekvencijom.

No kao što rekoh, lalinski blag ali takođe prgav i prkosan, pa ko šiša nacionalne frekvencije, pronaći će reči (pesme) put. Evo teksta jedne pesme o „Ovome“ na „Ovom našem prostoru“.

DNO DNA/Napiši, brate, nešto i o Ovima/Znao si foru da se stih očeliči/Napiši nešto, makar sitnim slovima/ Ne budi jaje, to na tebe ne liči;/Provali rimu za notornu laž, za dubok uzdah posustalog sna/Rimu za tminu i tišinu na dnu dna/Opleti, brale, i ne udaraj lament/Na taj smo fazon majmune i prizvali/Smrada sa farme pustimo u parlament/Onda se krstimo kad nešto izvali;/Otkad je sveta i veka i nas, najveće protuve prigrabe vlast/Rasturi svatove pijani svat, bratija proglasi grabež za Krstaški rat/Dno dna!/Al’ sve je to već viđeno/Dno dna!/Svi trpimo postiđeno/Dno dna!/

No, i spore sveće dogore i film se prekida/Dno dna!/Skupštinski ‘leb bez motike;/Dno dna!/To spada u narkotike/Dno dna!/Sa te se igle ne skida/Znam, nije lako, sve se manje-više zna/Velike reči sićušne su postale/Nađi bar nešto što svetluca na dnu dna/Izvedi neki trik za nas Preostale;/Siđi u taj bunar, uklet i tih/Sve naše novčiće otkrij za Njih/Za klince čiste i zbunjene/Raščini sve naše želje neispunjene…/Dno dna!/Hleba i audicija/Dno dna!/Sreća je teška cicija/Dno dna!/Ostare deca na draftu na asfaltu, u zlu;/Dno dna!/Mogli bi biti giganti/Dno dna!/Al’ sve su više migranti/Dno dna!/U svojoj zemlji, na svom tlu/Dno dna!/Kliče se nebulozama/Dno dna!/U inat dijagnozama/Dno dna!

I isti krezubi statisti mlate barjakom/Dno dna!/I što je više štrajkova/Dno dna!/Pazari više lajkova/Dno dna!/Onaj opsenar.com…

Evo i jedne izjave saučešća premijerke Ane Brnabić, kojoj ne sporim pravo na izjave saučešća ali nisam siguran u iskrenost njenih reči.

„Balaševiću dugujemo mnogo, a njegove pesme pamtićemo večno, jer umetnost ne poznaje vreme, ne poznaje granice i nikada ne prestaje. U ime Vlade Republike Srbije i svoje lično ime izražavam duboko saučešće porodici Balašević.“

Nemoguće da se nije pronašla u rečima pesme ‘Dno dna’ pa na osnovu politike koju vodi njen mentor i nalogodavac ne vidim da je razumela da odista nešto pesniku duguje i da će njegove pesme pamtiti večno.

A i ne treba večno nego ovde i sad kako ih je umetnik i pustio u etar.

Evo i par strofa „večne umetnosti“ iz pesme Vladislava Petkovića Disa: NAŠI DANI/Razvilo se crno vreme opadanja/Nabujao šljam i razvrat i poroci/Podigao se truli zadah propadanja/Razvilo se crno vreme opadanja;/Progledale sve jazbine i kanali/Na visoko podigli se sutereni/Svi podmukli, svi prokleti i svi mali/Postali su danas naši suvereni/Progledale sve jazbine i kanali;/Od pandura stvorili smo velikaše/Dostojanstva podeliše idioti/Lopovi nam izrađuju bogataše/Mračne duše nazvaše se patrioti/Od pandura stvorili smo velikaše. Ostatak pesme preporučujem Ani Brnabić u ime umetnosti koja ne poznaje vreme.

Izvinjavam se velikom pesniku Đorđu Balaševiću što sam u ovom veoma žalosnom trenutku u ovaj tekst umešao i dnevnopolitičke sebičnosti. Možda sam ipak poštovao pesnikova uputstva o ovde i sad.

Neka ti je večna slava, veliki pesniče, Đorđe Balaševiću.

Autor je vajar