Po ko zna koji put javnost je uzburkana zbog cene nekog sajta državne institucije. Glavni problem je što nije moguće proceniti koliko neki sajt vredi tako što pogledamo naslovnu stranu i otvorimo nekoliko linkova – a ljudi koji komentarišu upravo to rade.
I onda napišu čuveni komentar “ja bih ovo uradio za par hiljada evra” ili slično. Jedini način da se proceni da li je sajt preplaćen ili ne jeste da se pogleda kompletna specifikacija projekta, i šta je sve rađeno u takozvanom „back-end“-u. Ovaj metod “razgledanja onog što je vidljivo” je besmislen. Možemo da isklikćemo redom sve linkove na sajtu, ali i dalje ne znamo šta je sve rađeno u pozadini da bi te stranice nastale.
Najbolji primer za to je „Gugl“. Recimo da neko ne zna šta je Gugl, i procenjuje sajt “na osnovu onog što se vidi na ekranu”, onda bi neko mogao da kaže da ceo taj sajt ne vredi više od hiljadu evra.
Druga bitna stavka je prikupljanje materijala. Recimo da imate sajt sa jednom jedinom stranicom na kojoj se nalazi jedna jedina fotografija belog medveda na severnom polu. Taj sajt košta deset evra da se napravi, ali neko mora da ode na severni pol da slika tog medveda, a to košta.
Većina ljudi koji komentarišu nisu nikada radili projekat na toj skali. Recimo, vidim da je na sajtu korišten font PF Adamant Pro, koji košta oko 1.000 evra sa licencom za web upotrebu, to možete da proverite.
Znači – dok se ne vidi specifikacija projekta u detalje, ne može se ništa reći. Nemojte nikada donositi zaključak samo “na osnovu onoga što se vidi na ekranu”.
Autor je profesor na Fakultetu za medije i komunikaciju
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.