„Svest o sopstvenoj slabosti ne može me nikako pomiriti sa slabošću drugih. Iz dna duše mi se gadi kad ljudi gaje jedni prema drugima bratske osećaje zato što su uzajamno utvrdili da ih povezuje ista niskost. Ne čeznem za takvim ljigavim bratstvom“. (Milan Kundera, Šala)
Pred čitaocima su pojedine, samo neke, skoro nasumično odbrane premda tipične pojave, činjenice, okolnosti, posledice, ocene, kao i vrednovanja sveukupnog držanja aktuelne a već dugotrajajuće ovdašnje političke vlasti:
– Višegodišnja flagratna kršenja Ustava i zakona, posebno načela vladavine prava, ravnopravnosti građana, podele vlasti, partijašenje i dezinstitucinalizovanje države uz elemente podržavljenja Crkve – u prvom redu teške predsedničke zloupotrebe i bezobalno samoproširivanje datih mu ustavnih ovlašćenja, paralelno sa urušavanjem parlamentarizma;
– Usvojeni ustavni amandmani neusklađeni su u određenim tačkama s celinom Ustava, ali i međusobno, povrh toga bez realne demokratske društvene podloge i potencijalno dosledne primene;
– Očajna je slika u pogledu ostvarivanja i zaštite kolektivnih i individualnih ljudskih i manjinskih sloboda i prava, osobito u medijskoj sferi, osetno povlađivanje ekstremnim, pa i fašistički obojenim tendencijama; odsustvo svesti i savesti, prevashodno odgovornosti, političke i pravne, i za ono počinjeno – nama i drugima – juče, i za ovo danas.
– Ustavni sud kao da ne može nepristrasnije i hitrije, pravovremeno, uspešnije i više, i subjektivno i objektivno politički zakočen, znatno otupljene pravničke oštrice.
– Državna uprava je zaostala i u propadanju, policija je umnogome zauzdana, državno tužilaštvo „uspavano“ i dezorijentisano u odsusutvu primerenog rukovođenja – dok je sudstvo, pretežno i dalje politički zavisno, u svojevrsnom raskoraku.
– Grubo nepoštovanje, čak krajnje omalovažanje kako ortodoksne političke opozicije i ostalih javnih delatnika, neistomišljenika, tako i civilnog društva – nevladinih organizacija, uz svakovrsne pritiske i šikaniranja praćena često nezakonitom, prekomernom upotrebom policijske sile.
– Skandali i afere, primerice: slučajevi „Helikopter“, „Savamala“ , „Krušik“, „Jovanjica“, „Palma“, „Jutka“, „Mali“ i slični plagijati, kao i falsifikovane diplome, bahato nenamensko trošenje javnih sredstava, enigma „Cvijan“, do sada u tančine neispitana sprega pritvorene „Belivukove grupe“ s režimom, i drugo.
– Osnovi sumnje što se tiče povezanosti delova vladajuće garniture sa kriminalnim i huliganskim grupama, porast svekolikog, mahom nesankcionisanog, neretko i organizovanog nasilja; dok korupcija buja na sve strane – velika i mala – pažljivo negovana i široko razastrta.
– Zamašna, maltene „galopirajuća“ inflacija, ogromna državna zaduživanja, sunovrat privrede, višekratni skok cena posebno prehrambenih artikala, nezaustavljeno partijsko zapošljavanje, brojni raznorodni ekonomski porazi, neujednačena poreska politika; konsekvenca – većina građana tone u bedu, dok određeni uži krugovi privilegovanih i zaštićenih nastavljaju da se bogate bez regularnog i etičkog pokrića.
– Izneverena obećanja, mnogostruko pogažena reč vrhovnika i njegove kamarile, manipulacije i populizam; preovlađujući moralni sunovrat od vrha do dna, zabrinjavajući pad osnovnih društvenih vrednosti.
– Izborne i referendumske kardinalne nepravilnosti i propusti, samo neznatno popravljeni izborni uslovi; naročito najnovija nelegitimna predizborna novčana stimulacija različitih kategorija birača i naprasno, brzometno i ciljno – verovatno uslovno, ucenjivačko! – dodeljivanje državljanstva „uvezenim biračima“ s nelegalnim fiktivnim adresama prebivališta, a sve u korist aktuelnih vlastodržaca.
– Totalno promašena spoljna politika koja nas je dovela u makaze između Zapada i Istoka, na rub nacionalnog i državnog ponora (a o ponosu i dostojanstvu da i ne govorim!) – uz pogoršanje odnosa ne samo sa susedima, već i sa nek(a)dašnjim ratnim saveznicima.
– Svojim činjenjem i nečinjenjem aktulena vrhuška je obilato doprinela drastično opasnoj, eskalirajuće alarmantnoj situaciji na Kosovu i Metohiji: zavaravanje naroda, nedorasla domaća diplomatija i kvazi diplomatija, neobaziranje na domaće pravo – rđave procene, pogrešna popuštanja i prepuštanja, vidljiva i prećut(a)na.
– Katastrofalne – neke preuranjene, druge opet zadocnele odluke i mere – pored ostalog karantinska diskriminacija tokom vanrednog stanja, zatim politikantski upliv usmeren ka izvitoperavanju (dela) medicinske struke, sramna krivotvorenja i prikrivanja ključnih činjenica i podataka o obolelima i umrlima tokom pandemije, kao i o nabavci vakcina i drugog medicinskog materijala i opreme.
– Umnogome dirigovani, štetočinsko rastući ekološki poremećaji.
– Haos u urbanizmu, pa tako i u neimarskom/građevin(ars)skom pravu i praksi.
Rečju: tobože stabilno a uistinu žabokrečinasto loše, i još crnje i gore stanje – s njima i dalje na čelu, nesumnjivo je a i bilo bi nepobitno! Zato valja „gristi“, sve više i dublje – odlučno i neprestano. Za otrežnjenje, presabiranje, preumljenje i hrabri društevni skok iz mraka u svetlost, ka korenito novom, postojano boljem i zdravijem. Elem, 3. aprila su građani na prekretničkom glasačkom potezu!
„Često ne vidimo da sa tačke na kojoj stojimo moramo jednostavno da se otrgnemo svom snagom, odjednom, da bismo mogli da se egzistiramo dalje“. (Tomas Bernhard, Beton)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.