O „milosrdnim“ bombama: Odgovor na tekst profesora Zorana Radovanovića

On je majstor za izmišljanje i umišljanje. Izmisli nešto o meni, pa onda raspravlja o tome. Tako on polemiše sa samim sobom. I ovaj njegov tekst „da mi se priviđaju pomori od osiromašenog uranijuma“ jeste dobar primer za to. Pisao sam, za one pismene, koji to umeju da pročitaju, o štetnosti i opasnosti uranijuma (i onog osiromašenog) po ljudsko zdravlje.

A on mi pripisuje da sam pisao o „pomoru“ od osiromašenog uranijuma i izliva svoj bes na mene, čak to i stavlja u naslov svog odgovora, ne bi li prebacio raspravu na drugu temu. O onome što sam stvarno napisao, on ne zna šta da kaže jer je reč o dokazima potkrepljenim naučnim dokazima.

Z. R. uporno pokušava da me uvuče u svoju „rijaliti“ polemiku jer je tu „vrhunski stručnjak“. I uopšte ne vodi računa o dostojanstvu lista, pa i dalje piše takve „rijaliti“ tekstove. Rešio je da se baš potvrdi kao „rijaliti“ polemičar jer je svim svojim oponentima čeprkao po biografijama. Nastavlja da čeprka po mojoj biografiji i da mi otkriva stvari koje ni sam nisam znao.

Zamislite, sad je otkrio da radim za „Službu“, te da sam ga uhodio i pratio njegovo kretanje. O sebi misli da je takva „marka“ da zaslužuje da neka „Služba“ organizuje njegovo praćenje. I kakav je on to „neprijatelj“ koji može svoja nepotkrepljena piskaranja i nagađanja da objavljuje gde god poželi. Eto kako prof. Z. R. sam sebe negira. U prepisci sa mnom rukovodi se besom i mržnjom jer sam ukazao na njegovo neznanje baš u stvarima na kojima je „stekao slavu“. Pokazao sam i dokazao da je reč o prodavcu magle s „formalnim akademskim zvanjem“, da upotrebim njegove reči.

Najbolji dokaz tačnosti mojih tvrdnji jesu bes i raspamećenost koje su izazvali kod prof. Z. R. Pokazao je da koliko malo i pogrešno zna o temi rasprave, toliko malo „zna“ i o meni. Pa pošto malo zna, on se baci u izmišljanje, pa onda polemiše sam sa sobom.

Ne shvata da sve što gore i grđe napiše o meni, tim je gore po njega. Čak i da je sve to što je on napisao o meni tačno, tim gore po njega. To znači da je njegovo neznanje toliko veliko i očigledno da može da ga otkrije i neki pripadnik „Službe“, da može da ga otkrije neko ko ništa ne zna, ko je ovakav ili onakav. Nije mi jasan razlog zašto je Z. R. sebe toliko nahvalio. Da li je to učinio zbog čitalaca ili zbog nalogodavca?

Uhvatio se za te akademike, pa stalno ponavlja nešto što ja nisam napisao. Pisao sam o tome kako su oni u svojoj peticiji naveli pogrešne podatke o opasnoj koncentraciji cijanida i dokazima iz naučne literature dokazao im da su naveli hiljadu puta manju koncentraciju. I da ne širim priču o tome. Dva (od tri potpisnika) su posle mog teksta videli da im je neko podmetnuo pogrešne brojke, pa se nisu više oglašavali. U svom tekstu nisam rekao da su oni neznalice. Z. R. opet izmišlja i proglašava ih „politički nepodobnim“, što nema nikakve veze s mojim tekstom. Ja sam pisao o tome da su naveli pogrešne koncentracije cijanida. Naveo sam im i podatke iz naučne literature.

Nisam sporio da su oni cenjeni naučnici, ali iz sasvim drugih oblasti (u šta može da se uveri svako ko pogleda njihove CV-ije). Da uopšte nisu „vrhunski stručnjaci za zaštitu životne sredine“ jer se time nisu bavili, tvrdim i sada. A Z. R. ih je proglasio „vrhunskim stručnjacima za zaštitu životne sredine“. Još je on i sebe stavio uz akademike, misleći da mu je tu mesto, te kuka kako je i on postao „meta“.

Zamislite, „drug“ akademika i njihov „drveni advokat“ postao je „meta“! Ali, čak i da je tačno sve to što je izmislio Z. R., a svako lako može da se uveri da nije tako, kakve to veze ima sa osiromašenim uranijumom? O dr Z. Vukmirović piše „neka Zorka“, a ona ima puno radova i (međunarodnih) projekata iz oblasti zaštite životne sredine, što je znak elementarne nepristojnosti.

Mislio sam da mu kažem i to o kojem odbijenom radu je reč, iako sam naveo referencu o tome. Ipak sam odustao od toga. Pa, ne može Z. R. da sva svoja znanja stiče samo iz novina. Mora malo i da čita naučnu literaturu. Odustao sam i od daljeg navođenja naučne literature jer Z. R. još nije pročitao ni ono što sam dosad navodio.

Već sam rekao da svaka dalja prepiska s prof. Z. R. nema smisla. Kad on objavi naučni rad u kojem će naučnim argumentima da pobije navode iz naučnih radova koje sam citirao, zaslužiće moj odgovor. Ostavljam ga da živi u svom neznanju, umišljanju i izmišljanju i da čeprka po mojoj biografiji jer je on za to „vrhunski stručnjak“. Pravi „rijaliti“ polemičar.

NATO je akciju bombardovanja Srbije nazvao „milosrdnim anđelom“. Prof. Z. R. se godinama upinje da dokaže da nas je NATO bombardovao „milosrdnim“ i bezopasnim bombama sa osiromašenim uranijumom. NATO bombe, pa još „milosrdne“ i potpuno bezopasne! Z. R. je besan i ozlojeđen što niko razuman ne veruje u to što on priča i piše. Neću da ulazim u to zašto to on i za koga radi.

Autor je naučni savetnik

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.