O Momi Kaporu i šerpama

Podsećam, Moma Kapor bio je veoma šarmantan i duhovit, ali je 90-ih na jedan volšeban način doživeo preobražaj i od pisca znamenitih i meni dragih romana „Foliranti“, „Provincijalac“… postao nacionalni radnik (čitaj parazit) i čovek koji je umeo jednim odmahom ruke da poništi (popiša, uvredi, ponizi itd.) čitave narode iz bivše nam zajedničke države, a bogami i nas sugrađane suprotstavljene nacionalističkom ludilu.

Dakle hoću da kažem da se u tim prelomnim vremenima kako za narode tako i više za pojedince Kapor svrstao među propagatore mržnje i time što se mene tiče definitivno u prljavoj vodi obezvredio (udavio) i svoju duhovitost i svoj šarm, a pogotovu je tada i trajno napustio to što bi mogli nazvati beogradskim duhom.

Beogradski duh koji je Kapor izdao u to vreme valjao se ulicama Beograda u protestnim šetnjama, čuvali su ga mnogobrojni naši sugrađani i sugrađanke (mnoga imena mogao bih ovde nabrojati a koji i dan-danas su ugroženi na neki način). I na kraju ima jedna izlupana šerpa u mom domu iz tog vremena kakvih verovatno ima u mnogim domovima grada Beograda koja više svedoči o duhu beogradskom nego Moma Kapor.

Takođe je jasno da se iza ovoga krije pranje biografije i mnogih drugih što kulturnih što političkih poduzetnika. I da se razumemo, nije ovaj tekst uperen protiv knjiga dotičnog i poziv na bilo kakvu odmazdu, već pokušaj da se bude istinit i da se ne vređaju odistinski nosioci pobunjenog i zajebantskog duha beogradskog.

Autor je vajar iz Beograda