O moralnom i fizičkom gađenju

Ne bih to javno iznosila, koga se tiče šta ja kao jedinka osećam, da u razgovorima sa popriličnim brojem mladih zrelih ljudi (između 30 i 40 godina) nisam otkrila da i njih muči to neko neodređeno, neprijatno stanje i to što ne mogu da nađu pravu reč da ga opišu.

Radi se o osobama koje imaju sadržajan lični i profesionalni život, ne prate opsesivno vesti iz sata u sat, iz jutra u veče, ali su zainteresovane za društveno-političke tokove koji nam kroje okruženje u kojem živimo i radimo. Nekima se pomenuto stanje pojavilo ranije, drugima kasnije, a u nedostatku tačne reči opisuju ga kao mešavinu ogorčenosti i apatije, razočarenja i zamora, neverice i teskobe.

Da bi se na kraju procesa kruženja u potrazi za pravom reči, izdvojilo gađenje. Mučnina. I to ne ona Sartrova, egzistencijalna, već ona koju proizvodi naša politička svakodnevica.

Još je Darvin u osnovne emocije, koje dele svi ljudi zajedno sa višim sisarima, uvrstio gađenje. Sa stanovišta ponašanja, gađenje rezultira udaljavanjem od objekata ili situacija koje se smatraju štetnim. Odvratnost, kako joj ime kaže, izaziva reakciju odvraćanja. U ljutnji i besu se pokreće akcija ka izvoru tih emocija, u gađenju udaljavanje, bekstvo od uzročnika.

Gađenje je biološki adaptivna reakcija jer sprečava da se unose toksične namirnice, odnosno omogućava da se izbegavaju situacije koje ugrožavaju zdravlje. Zato je važno za opstanak. Ali gađenje ne postoji samo da bi nas upozorilo na opasnost po naš fizički integritet, već da bi nas upozorilo i na pretnje po naš psihološko-moralni integritet. Gađenje osećamo kada određene radnje doživljavamo kao povredu, skrnavljenje, zagađenje života i vitalnih vrednosti.

Naučnici su postavili pitanje da li „moralno“ gađenje poseduje iste karakteristike kao i „osnovno“ fizičko gađenje. Fizički izazivači gađenja odnose se na primarne i telesne draži, dok se društveno-moralno gađenje odnosi na ljudske postupke i zato je složenije od fizičkog gađenja. Zbog toga su se naučnici zapitali da li je moralno gađenje, u stvari, neki oblik besa ili prezira.

Nazivanje nemoralnih postupaka „odvratnim“, „gnusnim“ ili „bolesnim“ bi onda bio metaforički izraz kojim se podvlači intenzitet ogorčenja i neodobravanja. Međutim, pokazalo se da su drugačije fiziološke reakcije pokrenute gađenjem u poređenju sa besom. Kao i da se intenzitet moralnog besa i njegove posledice na moralno rasuđivanje ublažavaju kada se uzmu u obzir moguće olakšavajuće okolnosti za neko delo (na primer, nenamerni čin, stanje neuračunljivosti i sl.).

S druge strane, moralno gađenje je mnogo manje fleksibilno, odnosno tolerantno. Razmišljanje o olakšavajućim okolnostima radnje kojom se krše neke vitalne ljudske vrednosti ne čini je u očima žrtve ili svedoka manje odvratnom ili nemoralnom. Konačno, istraživanja su pokazala i da su opravdanja koja pojedinci mogu pronaći za nemoralne postupke razrađenija kada treba da objasne svoj moralni bes nego svoje moralno gađenje.

Neurobiolozi i neuropsiholozi su pokazali da fizičko i moralno gađenje ne samo da dele funkciju odbrane i zaštite našeg integriteta, već da proizvode iste fiziološke reakcije i identične izraze lica. Emociju gađenja karakteriše fiziološka aktivacija parasimpatičkog nervnog sistema, koja rezultira usporavanjem otkucaja srca, stezanjem u grlu praćeno osećajem mučnine i odgovarajućim izrazom lica.

Dakle, moralno gađenje i fizičko gađenje aktiviraju isti biološki sistem. Stoga se gađenje smatra nekom vrstom moralne intuicije. Nemoralni postupci, nedela, izazivaju neposrednu emocionalnu reakciju, onu koja ide iz stomaka, želuca, utrobe.

Gađenje je reakcija koju je kod mene izazvalo nekoliko poslednjih situacija u nizu na našoj javnoj sceni, a izdvojiću za ovu priliku dve: agresivno, neskriveno nastojanje da se dekriminalizuje udruženo zločinačko delo Jovanjica, institucionalnim nasiljem nad onima koji su ga razotkrili, i incidenti na protestu građana protiv donošenja GUP-a za Novi Sad.

One legalizovane siledžije u belom, od kojih je, kako saznajemo, barem jedan pod krivičnom istragom, demonstracija njihovih sadističkih impulsa i „veština“ ovaj put mi nisu primarno izazvale gnev, već nagon za povraćanjem. Valjda je energija za bes vremenom negde iscurela, a ostalo je gađenje. Gadi mi se i udovoljavanje investitorskom urbanizmu koje rezultira urbicidom i ekocidom.

Svaki lep, zelen, čist ili arhitektonski i pejzažno dobro osmišljen kutak naše nevelike zemlje, koji ima turistički potencijal, postaje plen nezajažljivih predatora. To što investitori jure profit još kojekako, to je svrha postojanja njihovog biznisa, ali svrha postojanja države, lokalne samouprave, institucija je da obuzdavaju i kanališu taj poriv u ime javnog dobra i interesa.

Gađenje kao intuicija i vodič za naše moralne sudove je dobro utvrđeno. Intuitivno ukazuje na ono što je loše za ljude. Instinktivno štiti pojedince uklanjanjem svega što preti da potkopa same temelje čovečanstva i čovečnosti. Gađenje ima funkciju da nas drži podalje od „zla“. To i jeste problem. Neki od mojih sagovornika s početka teksta su potpuno prestali da prate domaće vesti, drugi im se izlažu tek povremeno. Kažu da se mnogo bolje osećaju.

Gađenje nije dobar saveznik u borbi za naša prava. Biće da baš zato ova vlast čini tako gadne stvari.

Autorka je filozofkinja i psihoterapeutkinja

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.