O nauci iz različitih uglova

Malo njih je spremno da se upušta u suptilna verska pitanja, ali je razumljivo što im živ interes pobuđuju osvrti na svetovne teme kada učesnik Sabora reši da ih obnaroduje. Upravo to je, za razliku od mnogih svojih kolega, učinio episkop požarevački i braničevski, dr Ignatije, u sekularnom svetu poznat i kao redovni profesor dogmatike na beogradskom Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu. Njegovo preosveštenstvo je sumornim bojama oslikalo budućnost čovečanstva, da bi zaključilo kako „način spasenja sveta… leži u promeni samih temelja na kojima je savremena civilizacija i stvorena“. Pa, zar te temelje, bar u ovom delu sveta, ne čini upravo hrišćanstvo? U tome je i poenta, jer dr Ignatije tvrdi da rešenje nije u bilo kojem, već u „Pravoslavnom predanju“. Zanimljivo bi bilo čuti kako „spasenje“ vidi neki jezuita, kalvinista, sufista ili budista, ali ograničimo se na probleme koji su nam bliži, ovozemaljskiji i rešiviji.

U svom autorskom tekstu, nesumnjivo skraćenom za prikaz na internetu, episkop požarevački i braničevski navodi: „Ekološki problemi, sve manje izvora energije, budući da su oni prekomerno iscrpljivani i uništavani, pojava bezbroj novih nepoznatih bolesti koje su upravo proizvod ovakve naučne medicine, sve više ugrožavaju čoveka“. Naučna medicina je, poput pravoslavlja, jedna i jedina, pa je teško zamisliti da, pored „ovakve“, postoji i neka „onakva“, s različitom metodologijom.

Još manje održiva je tvrdnja da je zbog „ovakve naučne medicine“ došlo do pojave „bezbroj novih nepoznatih bolesti“. Tokom vremena, prestale su da postoje ili su na ivici nestanka mnoge nekada pogubne morije, a zamenjuju ih različiti novoiskrsli i ponovo iskrsli poremećaji zdravlja, često zaraznog porekla. Njihovi uzročnici stalno se prilagođavaju, pa čovek mora da pronalazi načine kako bi im se suprotstavio. Sposobnost tih sićušnih beslovesnih stvorenja da se, kao i mi, neprestano usavršavaju deo je procesa evolucije, što uvažavaju čak i mnogi obrazovani teolozi. Zdravlje i njegovo odsustvo neraskidivo su povezani s ponašanjem čoveka i odnosom prema životnoj sredini, ali je nesporno da je danas rizik od umiranja usled zaraznih i nezaraznih bolesti (uzeto u celini) manji nego ikada u istoriji civilizacije. I mada je naučna medicina, u sklopu opšteg socijalnog i tehnološkog napretka, učinila da se živi zdravije i decenijama duže nego ranije, pa da se, sledstveno, češće javljaju i prateće posledice sprečavanja i lečenja bolesti, niti ih je „bezbroj“, niti su „nepoznate“.

Sporna je i episkopova konstatacija: „Odustajanje od proizvodnje novih lekova je isto toliko opasno koliko i njihovo njeno nastavljanje“. Da li između ove dve mogućnosti zaista može da se stavi znak jednakosti? Od kada se ogrnuo krznom, počeo da koristi vatru i pronašao točak, čovek je prešao ogroman put i, biološki gledano, postao veštačka vrsta, zavisna od tehnologije. Suočavanje sa novim izazovima je pitanje opstanka, te se jedino mudrim čini savet Crvene kraljice iz poučne knjige „Alisa u zemlji čuda“ kako treba stalno trčati da bi se ostalo u mestu.

Zadržimo se samo još na jednoj misli uvaženog episkopa („Proizvodnja sve novih tehnologija kojom će se ublažiti ekološka kriza, prouzrokuje novu“). Nekontrolisano umnoženo stanovništvo planete (a otpori planiranju porodice i kontracepciji dolaze s raznih strana) još više bi se gušilo u smradu i otrovima da se „prljave tehnologije“ ne zamenjuju čistijima. U postojećim okolnostima, tehnološke inovacije nam nude dragoceno rešenje.

Ostaje nam, na kraju, da pohvalimo pokazanu brigu za ekologiju, uz napomenu da odgovarajući stepen svesti i savesti najpre treba da pokažu narodni predvodnici, bilo da se nalaze na čelu crkvene ili svetovne vlasti. Pođimo od sitnica. Koliko bi se samo oktana uštedelo kada bi se koristila „obična“ vozila, umesto drumskih aždaja kod nas poznatih kao džip, a u svetu kao SUV (vozilo za sportske namene)! Tako pokazana skromnost, umesto razmetljivosti, bila bi bliska i božjoj promisli. S tim u vezi, neodoljivo nam se nameće poruka jednog sada raščinjenog episkopa, pri obilasku naše dijaspore u SAD. Domaćini su ga obasipali zahtevima da njihovi sunarodnici iz postojbine s oružjem osvajaju Kosovo, a on je mirno rekao: „Samo vi, braćo, krenite napred, evo nas za vama.“

Autor je virusolog, profesor BU u penziji