O navodnom "incidentu" na sednici Visokog saveta tužilaštva: Ko je stvarno kreten? 1foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)

Odnos neodgovornosti, poslušništva i bahatosti iz vrha političke vlasti je u značajnoj meri prenet na pravosuđe.

Priča o „tektonskoj“ ustavnoj i zakonskoj reformi pravosuđa, dok nema pokrenutih i uspešno okončanih predmeta visoke korupcije i kriminala i dok političari ne promene svoj odnos prema zaista stručnim, nezavisnim i odgovornim sudijama i tužiocima kao trećoj grani vlasti, ostaje samo ružičasta dimna zavesa za izbornu kampanju i donatore iz EU. Iza nje se i dalje krije poguban uticaj politike na rad najviših organa pravosuđa.

U pogledu javnog tužilaštva to se postiže, pre svega, decenijskim zadržavanjem etabliranog personalnog vrha ove organizacije i zaštitom svih onih koji su spremni da im povlađuju, uglavnom uz određene privilegije. Protivusluga izvršno-političkoj vlasti je što javno tužilaštvo često ne reaguje ili razvodnjava predmete visoke korupcije i kriminala ukoliko za to postoji interes političkog vrha. Zbog očuvanja tih poluga uticaja, čak i u primeni inoviranog sistema, ostrašćeno i formalistički se brane određeni podobni javni tužioci i stari obrasci odnosa, čak i kada se otkrije da su pojedinci učinili ozbiljne propuste u radu ili se neprimereno ponašaju.

Setimo se samo slučaja višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića i izbegavanja prethodnog najvišeg tužilačkog organa – Državnog veća tužilaca, da se izjasni o argumentovanim prijavama njegovih zamenica Jasmine Paunović i Bojane Savović. U svemu tome tada republički, a sada vrhovni javni tužilac, Zagorka Dolovac, iako se uporno krije od javnosti, vuče sve konce. Kada povremeno, u javnost procure informacije o skandaloznim postupcima ili ponašanjima u vrhu javnotužilačke organizacije, ona i njoj odani kadrovi su hitri da se na svaki način brane i prozovu medije i one koji imaju drugačiji stav, uz saradnju i pomoć politike i provladinih medija.

O navodnom "incidentu" na sednici Visokog saveta tužilaštva: Ko je stvarno kreten? 2
Foto: Privatna arhiva

To očigledno potvrđuje video-snimak 6. sednice Visokog saveta tužilaštva (VST) od 29. avgusta koja je prvi put javno prenošena na Jutjub kanalu, ali i drugi snimci sa prethodnih sednica ovog organa. Zagorka Dolovac sa zatamnjenim naočarima, pokretima rukom i drugim neverbalnim znakovima ponašanja, sedeći nasuprot predsednika VST-a, zahteva od njega da skrati izlaganja određenih članova Saveta. Na poslednjoj sednici ona je u svom maniru otišla i dalje.

Dok su svoje primedbe na dnevni red i zapisnik sa prethodne sednice iznosili izborni članovi – javni tužioci Boris Pavlović i Predrag Milovanović u dijalogu sa predsedavajućim, vrhovni javni tužilac je zahtevala da se prekine diskusija rečima da je usvojen zapisnik i „nemamo vremena“. Kada ju je Milovanović zapitao: „A gde žurite?“, Dolovčeva je odgovorila: „Šta vas briga gde ja žurim!“. Na pitanje: „Jel vi ovde vodite sednicu? I ja imam obaveze.“usledila je replika: „Osim članstva u VST vi nemate nikakve obaveze.“ Kada je Milovanović odgovorio: „Naravno da imam“, Dolovčeva se obratila predsedavajućem: „Molim vas, predsedniče, da poštujete i naše vreme.“

 I tu nastaje sporni trenutak kada je Dolovac prokomentarisala „Ovo je sada preterano“ ili kako je to preneo portal Nova „Ovaj je stvarno kreten.“ Tridesetog avgusta reagovao je predsednik VST-a Branko Stamenković saopštenjem da je neistinita informacija koju šire mediji iz grupe United Media da je vrhovni javni tužilac izgovorila reči „Ovaj je sada kreten“. Dok se to ne razreši i utvrdi odgovornost onoga koji je eventualno manipulisao rečima vrhovnog javnog tužioca (možda na identičan način kao što je TV Pink korišćenjem veštačke inteligencije krivotvorila reči opozicionih lidera kao navodno satiričnu emisiju) ili samog tužioca za izgovorenu uvredu, način donošenja i sadržina odluka ovog organa, treba ozbiljno da zabrinu i struku i građane.

Gospođa Dolovac je „reagovala na procesnu zloupotrebu prava članova Saveta, Borisa Pavlovića i Predraga Milovanovića, da učestvuju u diskusiji po tačkama dnevnog reda tako što su prilikom prelaza na narednu tačku usvojenog dnevnog reda sednice, bez odobrenja ponovo započeli raspravu o zaključenoj tački suprotno odredbama Poslovnika o radu VST.“ To tvrdi predsednik VST-a koji je prihvatio i vodio razgovor sa kolegama u trenucima kada je tužiteljka Dolovac , kako se tvrdi u saopštenju, nakon uzajamne razmene komentara a kao privatnu „ne javnu“ reakciju, izjavila „Ovo je stvarno preterano“. United Media je obaveštena „da će VST razmotriti dalje zakonske mere koje su mu na raspolaganju radi otklanjana povrede svog ugleda i integriteta, pokušaja nedozvoljenog uticaja, kao i naplate štete koja je nastala tim povodom.“

Nasilja, pritiska ili zloupotreba najviših funkcioner prema članovima najviših pravosudnih organa ili prema medijima bilo je u više slučajeva u prošlosti. O tome mogu da svedočim jer sam kao izborni član Visokog saveta sudstva od 2016. do 2021. nekoliko puta zbog svojih stavova bio izložen takvim pritiscima. Zbog toga je na mestu komentar tužioca Milovanovića: „Da li možete da zamislite kako su sednice doskora izgledale kada je blenda kamere bila zatvorena za javnost?“

Naravno da prozvana vrhovna tužiteljka ima pravo da se brani ukoliko joj je narušen ugled, a da li to u njeno ime treba da čini predsednik VST-a? Kako taj predsednik nema isti aršin i prema kandidatima za tužilačke funkcije koji su se redom žalili Ustavnom sudu na odluke VST-a o njihovom (ne) izboru u junu, nego ih je u svojim komentarima čak prozivao što koriste to pravo.

Podsećamo da je Centar za pravosudna istraživanja još 21. juna ukazao da je VST sproveo izbor glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca protivno Ustavu i Zakonu o JT. Naime, Savet je morao poništiti konkurse raspisane pre početka primene novog Zakona o JT i raspisati novi konkurs, uključujući i pribavljanje mišljenja o kandidatima. „Tako da se stekao utisak da su se članovi Saveta vodili logikom da nisu vezani bilo kakvim pravilima i da mogu odlučivati na osnovu svoje (samo)volje. Ovakvim postupkom je teško narušeno poverenje građana, a pogotovu javnih tužilaca u VST, pa se CEPRIS pridružuje pozivu Radne grupe Nacionalnog konventa za EU za Poglavlje 23, da predsednik VST-a Branko Stamenković podnese ostavku.“ Na ove zamerke VST mesecima nije reagovao, uključujući i nove članove koje je kao istaknute pravnike izabrala petočlana komisija najviših skupštinskih i pravosudnih funkcionera.

Na istoj sednici na kojoj se odigravao sporni dijalog, VST je razmatrao dopis Ustavnog suda povodom izjavljenih žalbi protiv odluka o izboru nosilaca javnotužilačke funkcije od 19. juna, pa je osporene pojedinačne izborne odluke većinom glasova poništio, da bi, na istoj sednici, sve prvobitno izabrane kandidate – izabrao ponovo. Na kraju, od toga šta je Zagorka Dolovac tačno rekla na kraju komentarišući diskusiju tužioca Milovanovića, je važnije da li će se i kako o pomenutom izboru glavnih i javnih tužilaca izjasniti Ustavni sud. Zatim, da li će i kada javno tužilaštvo u praksi biti zaista samostalan organ koji je imun na političke moćnike. Svakako je preterano što, pre svega struka, predugo toleriše neprofesionalan rad i nekulturno ponašanje na vrhu javnog tužilaštva. Ubrzo će se pokazati da li ćemo i mi svi, kao potencijalni korisnici ili prijavljeni, umesto pravih kriminalaca i njihovih veza sa vrhom vlasti, postati žrtve naopakog rada takvog organa i njegovih čelnika i stvarno (p)ostati – kreten?!

 Autor je je sudija Apelacionog suda u penziji, član prethodnog saziva Visokog saveta sudstva

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari