O neprihvatanju mandata

Nije neustavno jer je izborni proces celina, pa kada je njegova integralna legalnost pod ozbiljnom sumnjom, poduprta brojnim valjanim dokazima – odbijanje osvojenih mandata bio bi protestni čin PARLAMENTARNE NEPOSLUŠNOSTI u atmosferi osetne narušenosti ustavnog poretka.

U duhu autentičnog a ne lažnog konstitucionalizma, neporecivih evropskih pravno-političkih standarda i savremenih civilizacijskih tekovina.

S druge strane, nelegitimno je prema sopstvenim biračima i sopstvenoj savesti neuvažiti glasanjem izraženu prav(n)volju respektabilnog broja građana.

No, to ujedno ne znači da je prihvatljivo sagnuti glavu i učestvovati u radu parlamenta sastavljenog na neregularan način, u osetnom raskoraku sa voljom suverenog naroda.

Dakle, moj stav je sledeći: prihvatiti osvojene opozicione poslaničke mandate ali bojkotovati rad Skupštine.

Sve dok se izbori ne ponište lege artis, od strane Ustavnog suda – i ne održe novi, pod jednakim uslovima za sve učesnike, brižljivo i objektivno kontrolisani, u svemu pošteni i demokratski.

P. S. Uzgred, začuđuje da jedan aktivni sudija Ustavnog suda uopšte daje javnu izjavu o stoj stvari. Čime se, praktično, sam isključuje iz predstojećeg odlučivanja Ustavnog suda povodom zahteva o poništavanju izbornog postupka.

Autor je profesor Pravnog fakulteta

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.