O ratu i ljubavi – skica jednog eseja

Od vremena kada je važila, i bila relativno tačna, izreka da „u ratu i ljubavi nema pravila“, odnosno da je u njima „sve dozvoljeno“ – štošta se izmenilo.

U prvom redu u pogledu rata. Najpre, načelno, rat je zabranjen (pa tako i objava rata); u pitanje je svetski standard.

Jedino je legitimno odbrambeno uzvraćanje na oružane atake jedne države na drugu. Ali samo ako je srazmerno sili, napadu na koji se tom prilikom odgovara.

Premda je tô teško i nezahvalno odmeriti, izmeriti i proveriti.

I količinski i vremenski, osobito po posledicama. Ne i neostvarivo.

Još teže je sankcionisati „prekoračenje nužne odbrane“.

Kao i njeno razlikovanje od osvete. A dešavaju se provokacije, pa tako i isprovocirane oružane mere.

Ujedno, međunarodna zajednica je umnogome izgubila moć vrhovnog žreca, negdašnje crte meta suvereniteta.

I sâm obim i sadržaj rata – posebno razgraničenje vojnih od civilnih ciljeva – skoro da je postalo nemoguće.

Kao i, recimo, kontrola postupanja sa ratnim zarobljenicima i taocima.

Dok su odgovarajuće (ženevske i druge) multilateralne višegodišnje važeće međunarodne konvencije neporecive. Iako se se, praksa je neumoljiva – i juče i danas obilato krše.

Što se ljubavi tiče, na prvom mestu one partnerske, u njoj estetsko redovno ima primat nad etičkim, iracionalno nad racionalnim. Čulno u odnosu na umno. Pozamašan deo njene čari, magije, fluidnosti je upravo u tome.

Doduše, ljubavnim vezama su svojstveni, smenjujući se, plemenitost i povremena „ratna stanja“.

Nisu im tuđe ni svojevrsna diplomatija, strategija, taktika, a ni rizici, izazovi. No, kada u nekom ličnom odnosu preovlađuje politika, to nije ljubav.

U politici, i „velikoj“ i „maloj“ – ljubav je uglavnom efemerna stvar.

Osim „ljubavi“ prema vlasti, dominaciji.

Trajne, doživotne obostrane ljubavi su rara avis, izuzetno retke. Isto vredi i za takozvanu podgrejanu ljubav.

S druge strane, ne biramo u koga ćemo se zaljubiti: posredi je uglavnom „odluka“ srca. (Stoga često i ne sagledavamo celinu ličnosti onog drugog, naročito njegove mane i stvarne namere.)

Ali ta „zagrcnutost“ samo je prvi korak koji može da se „zaustavi“ već u ravni jednostranih emocija.

Na kraju krajeva – ako ne dođe do fascinantne zagrljenosti duša (ili/i tela) u partnerskim odnosima – lepše je voleti nego biti voljen.

Biti ispunjen, ushićen, zanesen, zaslepljen, a ne ravnodušan, „odsutan“, čak hladan, pa i mrzovoljan spram onoga ko je za tebe zainteresovan.

Jer, ljubav je – i ona partnerska, ali i njeni ostali oblici – veoma važna, ako ne i opredeljuća komponenta čovečnosti.

Životnog sjaja i sreće.

Nasuprot, rat je po definiciji mržnja, greh, nepravda, patnja.

On je „nastavak politike drugim sredstvima“ (Karl fon Klauzevic), tj. vođenje opštih državnih poslova najgrubljim alatima.

I ogoljeni interes (žeđ za materijalnim bogatstvima, teritorijom…) na koji ni autentična ljubav, bar latentno, nije svakad imuna.

Ipak, ljubavi je svojstveno uživanje, toplina, nežnost, snovi, mašta.

A rat je i metaforično i doslovno isprskan krvlju, smrću, ubilačkim oružjem, barutom. Razaranjem.

Osobito – ništavilom. Dok ljubav nikada nije besmislena, čak i kada je neuzvraćena, promašena, neostvarna, umišljena, nedovršena. Makar u nečijoj uspomeni.

Rat je surova, bespoštedna „igra“, premda se baš taj i takav scenario sreće čak i na planu duboke naklonosti.

I u ratu i u ljubavi postoje žrtve, gubitnici i dobitnici, kao i „Pirovi pobednici“.

Pritom, ljubav koja se rodi u ratu zna da bude tragična, romantična, bolna; asocijacija na roman Majkla Ondačija „Engleski pacijent“ i istoimeni film Entonija Mingele.

Doista, u središtu rata je uvek drama, a ona je često svojstvena i velikim ljubavima, po pravilu bez srećnoga kraja.

Sve u svemu i rat i ljubav su večne i velike i životne i umetničke teme, ne bez ukrštanja i preplitanja.

Neizvesnost, dinamika, paralelni tokovi, slojevitost naboja svojstvenog čoveku, njegovoj svetloj i tamnoj strani.

Oni su senka koja nas prati, ne napušta – i mestimice uništava.

Nažalost, sve govori u prilog tome da nam u savremenom svetu dobrano nedostaje i humanosti i ljubavi.

Delotvoran lek kao da nije (ni) na vidiku.

Inače, ima istine, i ranije, i sada, u sažetom citatu Joa Bace: „Ljubav je poput rata. Lako ju je započeti, a teško zaustaviti“.

Autor je profesor upravnog prava

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.