Rade Marković Foto: Privatna arhivaNekoliko stvari mi u odnosu na referendum koji će se održati 16. januara nije jasno, a mislim da nije jasno ni većini ljudi koji na tom referendumu treba da odluče o promeni dela ustava vezanih za izbor sudija i tužilaca.
Pismo koje sam dobio sa obaveštenjem o čemu se tu radi, naravno o svemu ima afirmativnu boju što je za očekivati.
Mene, pretpostavljam kao i većinu građana, zbunjuje nekoliko stvari u vezi sa referendumom.
Povlačenje Zakona o eksproprijaciji i izmenom Zakona o referendumu, osnovni paket zahteva demonstranata od pre par nedelja je ispunjen.
I ja sam bio jedan od onih čiji su zahtevi u tom delu ispunjeni, dakle demonstrant.
To znači da će se referendum 16. januara odvijati prema zakonu oko kojeg, po prethodno rečenom, postoji saglasje i opozicije i administracije (ovde im se tepa da su vlast).
Na osnovu teksta izmenjenog Zakona o referendumu mogao sam zaključiti da je najvažnija promena u odnosu na prethodni zakon da odluku donosi većina izašlih birača.
To praktično znači da o izmenama najvažnijeg pravnog akta u državi može odlučivati manji broj izašlih glasača od 50 posto plus jedan kako je to bilo do sada. Ekstrem toga su tri glasača, odlukom dva.
To je naravno prostor za veliku manipulaciju, pogotovu ako se uzme u obzir sadašnji sastav skupštine koja se komotno može kfalifikovati kao jednopartijska.
Ako se uzme u obzir sledeća rečenica iz zakona: „Predsednici, zamenici predsednika, članovi i zamenici članova glasačkih odbora (dalje članovi glasačkog odbora), izuzev glasačkih odbora u inostranstvu i u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, imenuju se na predlog poslaničkih, odnosno odborničkih grupa koje su na dan raspisivanja referenduma zastupljene u skupštini.“
Mogućnost manipulacije ili mogućnost da se rezultati glasanja projektuju potpuno je očigledna.
Javna rasprava o tekstu zakona kao i predloženim izmenama Ustava gotova da i nije postojala a informisanost gradjanstva svedena je manje – više na samoinformisanje što opet budi razne sumnje.
Preporuke opozicionih stranaka iz dva krila opozicije su protivrečne, od nekako revolucionarnih izjava da referendum šesnaestog januara nije bitan i da je glavni referendum treće aprila do preporuke da treba izaći na referendum i glasati „NE“.
Pretpostavimo da je moguće uvažiti oba mišljenja i treći april shvatiti referendumski ali i izaći i šesnaestog januara i glasati „NE“.
E, tu se negde nalazi i onaj kupus iz naslova ovog teksta.
Postavlja se pitanje ko će i kako kontrolisati glasačke odbore koji će očigledno biti jednopartijski.
I tako posle trideset godina demokratije na delu je, opet kao u početku, uvođenja višepartijskog sistema.
Da će koza čuvati kupus.
I za kraj ovog teksta želim da optužim ovu administaraciju (koja sebe razume kao vlast).
Ne samo da su ovu zemlju uveli svojevremeno u besmislene ratove i pojeli budućnost nekoliko generacija ljudi, već poslednjim delima vraća nas 30 godina unazad.
Naši životi su njima višak. Osim njihovih novaca ničeg nema.
Autor je vajar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
