O slovenskoj duši

– Prijateljski i drugarski gotovim jednu tamošnju Natašu, Nikitu, Olega, izvesnu Tanjušku… – i to mi niko ne može zabraniti! Jer, oni su jedno, a aktuelna ruska (i ukrajinska) unutrašnja i spoljna politika sasvim je/su nešto drugo.

– Nekada se ruska mudrost, blagost i umetnost razlivala po vascelom svetu. Danas se odande s političkog vrha belodano širi i nešto sasvim drugo. Ali ono prvo je neizbrisivo.

– Mi cinično i kobajagi podržavamo teritorijalni integritet (o suverenitetu, drugom /ne/prilikom) i Rusije i Ukrajine – a, kao, ujedno osuđujemo agresiju!? (Pritom, zvanično još nije na vidiku /is/kristalisanje njihovog obima, osobito onih kritičnih „preseka“!) Pa mi izgleda da je skrivena ovdašnja poruka da se one sâme što pre dogovore oko tih (i drugih) „detalja“.

– Nije nam nikada bilo lako. A teški smo (i sebi!) k/a/o crna zemlja.

– Paćenička je slovenska duša, bila i ostala. A ko danas bilo gde mari za ičiju dušu?

– Zapad i nas i ostale slovenske duše nikad neće do kraja razumeti. Zbog toga mi i oni nama po korenu srodni, osećamo na/po svojoj koži i naše i tuđe nevolje.

– Zabranili bi oni i Tolstojev „Rat i mir“. Ali se kolebaju koji tačno njegov deo.

– Rat je oduvek bio uvod u mir. Što se tiče mira – čitajte Tolstoja nanovo!

– Ko ima dušu, raspolaže s najdelikatnijim oruđem. Nažalost, postoje i oružja ubitačna koja pokušavaju – i bukvalno tragično, malo-malo pa uspevaju! – da satru (i) sâme duše. (Uzgred, gledali smo, zar ne, Kenovićev film „Ono malo duše“, iz 1987. godine.)

– Obožavam i danas – pored drugih – i nemačku duhovnost, klasičnu muziku, filozofiju… Uprkos bližoj i daljoj zapamćenoj i neoproštenoj prošlosti. Posebno zanavek pulsiraju rane od nacizma i fašizma koji i van nemačkog govornog područja opet bahato dižu glavu.

– Putin, i tô je Rusija – DŽo, i tô je Amerika! A gde se pak dede identitet i integritet Evrope?

– Kako da uvedemo sankcije Rusiji a da one ne pogađaju slovensku međusobnu naklonost, solidarnost, lepe uspomene i, posebno – narod?! I njihov i naš.

– Ako ovdašnja politička vrhuška pod pritiskom Evrope „okrene ćurak naopako“ – pošto smo ionako imenovani „hibridnim režimom“ – nije nemoguće da posle izbora – tobože zbog „mlakog“ stava Rusije prema Kosovu ili radi ovdašnje navodne evropske budućnosti – njoj ipak zavede neke „nemušte“, „hibridne“ sankcije: na nešto, da – a na nešto, ne.

– Sankcije Srbije uperene ka ruskom narodu, njenoj kulturi i brojnim fragmentima slavne zajedničke prošlosti – e, to ne! Za tamošnju ekstremnu političku vrhušku ne garantujem!

– Sve govori u prilog tome da srbijanski put u Evropsku Uniju – opstane li ona uopšte ovakva – vodi isključivo preko sankcionisanja Rusije i prihvatanja (i) formalne nezavisnosti Kosova. Što nijedna vlast u Srbiji neće javno priznati.

– Uvedimo unapred sâmi sebi svojevrsne sankcije. Za kakvu-takvu opomenu i otrežnjenje.

– Predstojeći srbijanski izbori su prilika da narod većinski izrekne interne političke sankcije dotadašnjim glavarima. Koji nam ovih dana olako obećavaju „sigurnost“. Znači li tô da na ćemo na čelu s njima nesumnjivo nastaviti da propadamo?

– Biće da je unutardržavna panslovenska cenzura nešto mnogo opasnije od štetočinske glazure!

– Cveće i cvećke vladaju svetom. I životima i grobovima.

– Nismo danas ni neutralni, ni uz nekog svrstani. Nešto smo gore i trajnije – bolesnije.

– Da li mi se samo čini da pravne norme već odavno – najblaže rečeno – „nisu u modi“? A da je, uz tô, ono što je u životu inače vanredno – skoro pa postalo redovno.

– Na korak sam da počnem da verujem u pravdu na „onom svetu“. Jer na ovom u tekućem vremenu nje (kao da) više i nema.

– Izgleda da i dalje negujemo nekakav optimizam!? No, sva je prilika da više i ne razumemo značenje te imenice.

– Nije nam prvina da ginemo za interese drugih. I bukvalno, i metaforično.

– Bilo bi dobro da većina nâs počne ozbiljno i aktivno – bar od aprila – da se suštinski interesuje za sâmu Srbiju i njenu političku sudbinu. A tada ćemo bolje razumeti i naše spoljne poslove, pa i panslovensku dušu.

Autor je profesor Pravnog fakulteta na Beogradskom univerzitetu