O Srbima, Jugoslaviji i 29. novembru

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Време је показало са је устав из 1974. био нека врста ратног плана растурања Југославије. Међутим, онај ко се позитивно изражава о фашистичком режиму Мила Ђукановића неће имати проблем да се на сличан начин изражава и о уставу из 1974.

   1. Žalosno je da je neko ko se potpisuje titulom profesor toliko ideološki i nacionalistički zasleoljen da se barem ni malo nije zamislio nad istinitim činjenicama iznetim u tekstu.Verujem da kada bi Vučić slučajno rekao da je Ustav 1974.godine bio dobra osnova da se država demokratski preuredi da bi gospodin profesor preko noći postao najveći ustavobranitelj.

      1. Znaci milane, svi su nacionalisti koji se ne slazu sa onim sto komunisti pisu ili tvrde?

      2. Мислим да је још жалосније што вам је промакло да су односи између Вучића и подгоричког фашисте изванредни. Чак се хвале да су никада бољи. Међутим, то што не знате ову добро познату чињеницу, вама не смета да правите конструкције, а затим, из тих конструкција извлачите закључке који вам се чине погодним и ефектним.

2. Od tih 40.9% Srba u lokalnim organima vlasti, racunam da je bar 70% njih radilo na stetu Srba s obzirom da su decenijama bili hranjeni krivicom zbog “velikosrpske hegemonije”. Biti protiv svog naroda je bio glavni dokaz biti “za bratvo i jedinstvo”. Perfidno uredjen sistem. Jednakost naroda i pojedinaca u stvari najbolje garantuje Monarhija pa cu ja oveleziti 1 decembar nego ovaj danasnji zlocinacki dan. Za Monarho-suverena normalno je da su mu svi subjekti jednaki pa bio on srbin, englez ili Rom.

3. A i to koliko je to vece bilo “antifasisticko” je pitanje. milovan Djilas, a ima dokmuntarac o tome na youtube, je rekao da su on, velebit i koca popovic 1943 u zagrebu kad su se gostili sa Nemcima i ustasama bili pitani sta bi radili ako se saveznici iskrcaju na Balkan a oni su rekli da bi oruzano odgovorili. I tako dalje i tako dalje…ne bih se bas busao njihovim anti fasizmom jer istorija nije o tome dala zadnju rec.

   1. Istorija nije nauka, te ona ne može da daje zadnju reč. Svaki čovek ima pravo da tumači istorijske događaje onako kako želi, ume, a ponekad, i sme.

4. „Tako su slobode i prava čoveka i građanina, solidarnost, socijalna sigurnost, jedinstveno tržište, teritorijalna celovitost, suverenost, ravnopravnost, nezavisnost, odbrana, međunarodni odnosi bili garantovani i štićeni na nivou najšire zajednice, odnosno federacije. “ Slatko me nasmeja, ljudska prava? Da, ali samo ako se ne postavlja pitanje o vlasti druga JBT, e to je vec granica gde se primenjuju represivne mere. Tuzno je da jedan advokat brani diktatorsku tvorevinu..

5. Ustav SFRJ iz 1974. je bio pokušaj spašavanja Jugoslavije. Mozda bi i uspio da se uspjelo (do kraja) uvesti trzisna ekonimija, a uz to bi morao ici i konvertibilni dinar. Međutim, nije se uspjelo iz razloga što su objektivne razlike u općoj razvijenosti pojedinih dijelova Jugoslavije bile teško savladive. Nije se moglo na isti način upravljati Slovenijom, Vojvodinom, najvećim dijelom Hrvatske s jedne strane, i Kosovom, Makedonijom pa i BiH s druge strane. Uzmite samo demografsku politiku Srbije sa pokrajinama (u to vrijeme): U Vojvodini se trebalo na svaki način stimulirati rađanje djece, na Kosovu destimulirati, a u tzv. uzoj Srbiji je biolo – onako. O školstvu, zdravstvu itd. itd. da se ne raspravlja. Nacionalizam je bio dodatni faktor, pogotovo nacionalizam u najbrojnijim narodima – Srbima i Hrvatoma. Da nije bio (nacionalizam) toliko izrazen, razisli bi se bez vecih trzavica i sada bi u međusobnim odnosima kao da je Juga još „ziva“ uz mnogo bolji i ljepši zivot.