O statusu vojnih beskućnika

Umesto da njihovo stambeno pitanje bude rešeno po hitnom postupku oni do danas nastavljaju da žive po skučenim kolektivnim centrima, azbestnim barakama i takozvanim vojnim „hotelima“ među koje spada i hotel Dorćol (sadašnji Društveni centar NNK) koji stoji napušten ( i od same vojske razlupan) od 2012. Takvi objekti u Beogradu su i hotel „Galeb“, „Zvezdara“ „Banjica“ i „Bristol“. Neki od njih su iseljeni (ponekad i prisilno) dok drugi i dalje pružaju jedini krov nad glavom za vojne veterane, invalide, udovice, aktivne i penzionisane članove vojske i njihove porodice. U pitanju su sobe od 9 do 18 m2 u kojima su smešteni samci ali i četvoročlane porodice koje za stanarinu plaćaju od 8000 do 24000 din. – 30 odsto ukupne cene, dok ostalih 70 odsto plaćaju građani Srbije. U ovim sobama ne postoje mokri čvorovi, zidovi su neokrečeni a ležaji stari – većina troškova opravke pada na same stanare, iako Ministarstvo ima obavezu da ih sanira novcem građana koje dobija za tu namenu.

Tu međutim nije kraj protivzakonitom i nerazumnom ponašanju vojnih ustanova. Udruženja koja zastupaju vojne beskućnike saznala su 2012. god. za postojanje nekoliko hiljada nekorišćenih stanova u nadležnosti Vojske Srbije, a isti nisu ni razmatrani za dodelu vojnicima koji žive u neuslovnim objektima (čime bi problem vojnih beskućnika postao trajno rešen). Kada se u obzir uzmu i brojni novčani prihodi koje ima Vojska (npr. samo objekat ‘JU Garant-banke – Srpska banka a.d.’ prihodovao je do 2012. preko 1 milion evra godišnje), visoki republički budžet iz godine u godinu, kao i nasleđena imovina iz stambenog fonda JNA (vrednosti oko 140 miliona evra) – postaje jasno da materijalnih prepreka za rešavanje stambenog pitanja za preko 2000 porodica vojnih beskućnika zaista nema. Većina tog novca zapravo odlazi u privatne džepove visokih službenika Ministarstva odbrane – ratne profitere u doba mira.

Svedoci smo sve raširenije zloupotrebe javnih institucija za sticanje lične koristi. Hiljade vojnih beskućnika koji već 2 decenije trpe užasna maltretiranja i stalnu opasnost da ostanu bez krova nad glavom značajan su dokaz da ni Vojska Srbije, iako poštovana od strane mnogih građana Srbije, nije izuzeta od sistematske zloupotrebe javnih finansija i javne imovine u svojoj nadležnosti. U Društvenom centru NNK imali smo priliku da se i svojim očima u to uverimo kada smo u prostorijama centra, u 6 sati izjutra, zatekli preko 20 vojnika sa oružjem i opremom za razbijanje demonstracija koji su nas izbacili bez sudskog naloga. Ovom nezakonitom činu prethodile su pretnje direktora VU Dedinje, Čedomira Kisića, koji nije bio spreman da razgovara o zajedničkom uređenju objekta, već je odlučio da problem rešava silom – da vojsku upotrebi protiv civila. Vojnu silu VU Dedinje upotrebljava i protiv svojih članova koje prisilno iseljava iz bednih smeštaja koje im godinama nezakonito naplaćuje. Primer takve prakse je iseljenje osam porodica penzionisanih oficira iz hotela Galeb izvršeno 2011. bez sudskog naloga.

Objekti u javnoj svojini nisu privatno vlasništvo visoko rangiranih oficira niti ćata, direktora VU Dedinje niti ministra Vulina. Kao institucija koja zavisi od novca poreskih obveznika, vojska je dužna da se o infrastrukturi sagrađenoj od tog novca propisno stara i koristi je u interesu javnosti. Članovi/ce DC NNK zatekli su suprotnu situaciju – zgradu napuštenu duže od 6 god. u potpunosti ruiniranu i čak opasnu za komšiluk. Situacija nije bila mnogo bolja dok su male sobe delile čitave porodice a ceo sprat bio prisiljen da deli tuš i jedan sudoper.

O budućnosti zgrade na uglu Solunske i Sibinjanin Janka najviše se pitaju ljudi iz komšiluka i drugi zainteresovani za njeno korišćenje. Interesi Čedomira Kisića, ministra Vulina i ma kog drugog moćnika iz državnih institucija ili privatnih kompanija – ne smeju biti ispred interesa naroda. Namere da se objekat proda u bescenje (nakon što je planski ruiniran) ne smeju biti ispred namere da se zgrada po prvi put valjano prilagodi za društveno korisnu delatnost. Pozivamo sva udruženja vojnih beskućnika, bivše i aktivne članove Vojske Srbije da dignu svoj glas protiv degradacije kojoj ih izlaže VU Dedinje i Ministarstvo odbrane. Društveni centar NNK nastavlja sa borbom za ovaj javni prostor, pridružite nam se da se izborite za stanove koje vam duguju!