O štetnosti uranijuma

U svom navedenom radu zaključuje da NEMA dokaza o štetnim zdravstvenim posledicama osiromašenog uranijuma na veterane KFOR-a.

NJegova procena u sledećoj rečenici, da oni koriste namirnice donete iz inostranstva, koju odmah zatim i sam demantuje, za mene je proizvoljna i nenaučna i ide na ruku tabloidnim spekulacijama.

Tačno je da svi radionuklidi spadaju u kancerogene supstance, ali pritom treba imati u vidu da je poluvreme raspada uranijuma 238 četiri milijarde i pet stotina miliona godina, te je njegovo zračenje zanemarljivo.

Inače, alfa zraci koje uranijum 238 emituje imaju domet nekoliko santimetara i zaustavlja ih list običnog papira. Neki značaj ima samo ingestija prašine, ali da bi se ona stvorila potrebno je da takvo zrno udari u vrlo čvrst materijal. Prof. Radovanović je decidirano naveo broj takvih događanja, minimalan je.

Podaci o sadržaju prirodnog (ne osiromašenog) uranijuma dostupni su na internetu u velikom broju, navešću nekoliko: Uranium and heavy metals in phosphate fertilizer (Uranium mining and hydrogeology p. 193 – 198), Uranium from phosphates, gde su procenjene rezerve uranijuma u fosfatnim sedimentima na 22 miliona tona i razmatrana njihova eksploatacija.

Prof. Radovanović tačno navodi da svake godine sa fosfatnim đubrivom bacamo na njive mnogo više uranijuma nego što je u NATO bombardovanju bačeno.

Napomenuću i da se u pepelištima termoelektrana takođe nalazi mnogo više uranijuma, izm. Ostalog i fisionog izotopa 235, kao i torijuma, a to takođe ne privlači tabloidnu pažnju. Podaci o tome takođe se lako nalaze na internetu – Uranium content in ashes of TE plants.

S poštovanjem.