foto (BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIĆ)Ukrajina svake godine još od 1994. obeležava 18. maja Dan žalosti i sećanja na žrtve deportacije krimskotatarskog naroda. Ukrajinska država je 2015. na zakonskom nivou priznala deportaciju 1944. godine kao genocid nad krimskotatarskim narodom.
Po naređenju Staljina na današnji dan, 18. maja 1944. godine, počela je deportacija Krimskih Tatara sa njihovog rodnog poluostrva Krim u centralnu Aziju. Teretnim vagonima deportovano je oko 200.000 ljudi, uglavnom žena, dece i staraca.
Nehuman čin deportacije rezultirao je bezbrojnim žrtvama. Za nekoliko dana ceo narod je bio lišen svoje otadžbine. U specijalno organizovanim naseljima hiljade nevinih ljudi osuđeno je na smrt. Uništene su čitave porodice.
Krimski Tatari su 12 godina imali status „specijalnih doseljenika“. Zabranjen im je prelazak granice naselja bez pismene saglasnosti.
One koji su posećivali rođake u susednom selu osuđivali na čak 25 godina lišavanja slobode. Prema zvaničnoj statistici, skoro polovina Krimskih Tatara, koji su nasilno preseljeni, umrla je od gladi i bolesti.
Sovjetski totalitarni režim je nastojao da uništi sve tragove prisustva Krimskih Tatara. Više od 40 godina podsećanje na Krimske Tatare bilo je zabranjeno u popisima stanovništva SSSR-a.
Tokom kaznenih operacija na poluostrvu uništeni su kulturno-istorijski spomenici, promenjena istorijska imena sela, naseljeni ljudi iz Rusije i drugih republika. Današnja ruska okupacija Krima dovela je do daljeg opadanja kulturnog života na poluostrvu, uništavanja mnogih istorijskih i arhivskih dokumenata.
Sa raspadom Sovjetskog Saveza, Krimski Tatari su počeli da se vraćaju u svoju otadžbinu, na svoj rodni Krim.
Danas se krimskotatarski narod ponovo ne oseća kao kod kuće na svojoj rodnoj zemlji. Sa početkom ruske okupacije poluostrva Krim 2014. godine, istorija se ponavlja.
Hiljade krimskih Tatara ponovo je bilo prisiljeno da napusti svoje domove. Ruske okupatorske vlasti su svih ovih godina zatvarale, mučile i sprovodile represivnu politiku zastrašivanja, Krimski Tatari su nestajali bez traga, kršila su se građanska, politička i kulturna prava od strane Ruske Federacije.
Od 24. februara 2022, sa početkom novog talasa sveobuhvatne agresije Rusije na Ukrajinu, javljaju se novi izazovi. Krimski Tatari koji su se 2014. godine preselili u Hersonsku i Zaporošku oblast ponovo bivaju izloženi zlostavljanju.
Bol krimskotatarskog naroda je naš zajednički bol. Nikada nećemo zaboraviti, niti oprostiti zločine „Staljinovog“ i „Putinovog“ režima.
Verujemo da će istorijska pravda biti uspostavljena, da će Ukrajina biti slobodna i da će Krimski narod imati puno pravo da slobodno živi na svojom istorijskoj otadžbini, a teroristička vojska Ruske Federacije će biti kažnjena za strašne ratne zločine koje je počinila na našoj zemlji.
Ukrajina zahteva pravedan sud i poziva svoje strane partnere da joj se pridruže, kako bi koncept „međunarodnog prava“ praktično potvrdio neminovnost odgovornosti predstavnika zemlje agresora, za suze i tugu, za sve ratne zločine.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
