O ugroženosti javnog interesa na trgu kod Hrama Svetog Save

Kabinetu predsednika Republike Srbije,

Sinodu Srpske pravoslavne crkve,

Gradonačelniku grada Beograda,

Starešini Hrama Svetoga Save u Beogradu

Hram Svetog Save i trg ispred njega nalaze se na najistaknutijem visu beogradskog Vračarskog platoa. Taj prostor i objekti oko Hrama su od izuzetnog značaja, kao duhovna vertikala i izvor identiteta srpskog naroda. Oni su jedan od simbola Beograda, pa po svom značaju predstavljaju javni interes građana Srbije.

Kao takav, prostor Vračarskog platoa zaslužuje maksimalnu pažnju svih institucija, duhovnih, kulturnih, obrazovnih, umetničkih, a posebno političkih i stručnih inženjerskih, koje su odgovorne za javni prostor i život u njemu. One nose, svaka u svom domenu, odgovornost za dosadašnje urbanističke promašaje i buduću uspešnu realizaciju i funkcionisanje ovog javnog prostora.

Zavetni Hram srpskog naroda gradi se sa prekidima decenijama, za vreme promene tri društvena sistema, stalno se suočavajući sa besparicom i improvizovanim rešenjima. Iz tih razloga su tokom gradnje nastale mnoge greške i iskušenja.

Danas se nalazimo pred završetkom unutrašnjeg uređenja Hrama, ali je uređenje okoline ostalo nezavršeno i nefunkcionalno. Za postizanje trajnog i zadovoljavajućeg rešenja potrebno mobilisati sve intelektualne i stručne snage Srbije.

Iskustva i tradicija gradnje Zavetnih hramova u svetu obavezuju nas da poštujemo funkcionalne i urbanističke potrebe ove vrste građevina. Funkcija trgova ispred njih je okupljanje velikog broja vernika i građana.

Trg je i kanonski neophodan, jer predstavlja otvorenu pripratu hrama. Navešćemo nekoliko sličnih trgova u svetu: Trg Hrista Spasitelja u Moskvi koji može da primi 600-800 hiljada posetilaca, Trg Svetog Petra u Rimu ima kapacitet da prihvati više od milion prisutnih vernika, a Trg Hristovog Vaskresenja u Podgorici prima više od 200 hiljada posetilaca.

Brojni slični trgovi u svetu prvenstveno obezbeđuju funkcionalnost, bezbednost i monumentalnost Hrama i okolnog prostora. Setimo se ispraćaja patrijarha Pavla i Zorana Đinđića i posete predsednika Putina, tokom kojih se pokazalo da je površina trga na Vračarskom platou nedovoljna, pretesna.

Ambijent trga na Vračarskom platou pruža daleko veće mogućnosti od onih koje smo do danas koristili. Za uređenje tog prostora organizovano je nekoliko konkursa, na kojima su predstavljena brojna rešenja.

Izvorno rešenje prof. arh. Aleksandra Deroka i prof. arh. Bogdana Nestorovića iz 1926. predvidelo je gradnju objekata duhovnog i kulturnog sadržaja.

U to vreme još uvek nije postojala zgrada današnje Narodne biblioteke koja je sagrađena u vremenu kada ni Hram ni trg nisu bili u fokusu vlasti. Na budućem trgu mogu se dobiti značajne korisne površine namenjene potrebama Patrijaršije, a posebno za sadržaje kulture grada Beograda.

Među urbanističkim rešenjima Svetosavskog platoa izrađenim proteklih decenija ističemo ona poznatih srpskih autora prof. arh. Mihajla Mitrovića i arh. Marija Jobsta.

Oni su trgu ispred Hrama pripojili zelene površine Parka Milutina Milankovića ispred Meteorološke stanice i Dečje klinike, sa širokom pešačkom površinom izgrađenom preko dela Bulevara oslobođenja, koji je denivelisan u odnosu na pešački plato.

Spuštanje bulevara u odnosu na površinu trga omogućiće izgradnju dve garaže većeg kapaciteta, za potrebe Kliničko- bolničkog centra i posetilaca Hrama Svetoga Save. Novoprojektovani trg ispred Hrama ima manifestacioni karakter sa zelenilom po obodu i Alejom srpskih velikana, dok je prostor ispred Meteorološke stanice ozelenjen, u funkciji dečje igre i razonode.

Ovom urbanističkom zamisli zadovoljene su sve potrebne funkcije na atraktivnoj turističkoj tački Beograda.

Postojeće rešenje Vračarskog platoa prof. arh. Vladimira Macure i arh. Đorđa Bobića nedovoljno angažuje prostor trga, jednostrano se baveći zadovoljenjem potreba stanovnika Vračara, zanemarujući njegov duhovno-crkveni karakter.

Nedavno predstavljeno novo urbanističko rešenje prof. arh. Branislava Mitrovića i prof. arh. Dejana Miljkovića, kojim dominira ideja sadnje „šume“ na trgu, neprimereno je prostoru ispred našeg Zavetnog hrama. Veštački sađena „šuma“ većim delom zaklanja vizuru na pročelje Hrama i uskraćuje trgu dragoceni prostor ispred njega, koji je funkcionalno neophodan za okupljanje velikog broja posetilaca prilikom crkvenih i drugih manifestacija.

Na taj način autori pretvaraju ovo duhovno sedište u profani prostor gradskog parka, duboko degradirajući njegov istorijski, simbolički i društveni značaj.

Naša generacija može se smatrati srećnom jer se pred njenim očima, iz višedecenijskih ruševina, dovršava monumentalni stožer naše duhovnosti.

Zbog toga nam je dužnost da pružimo maksimalan doprinos njegovom završetku, ali i uređenju ambijenta trga i okoline, da u punom sjaju prenesemo budućim generacijama najveći simbol svetosavskog nasleđa.

Zato, predlažemo da se odustane od realizacije projekta „šume“ na trgu ispred Hrama Svetog Save i da se vrednost urbanističkog uređenja ove za srpsku duhovnost najznačajnije lokacije proveri putem internacionalnog ili domaćeg javnog KONKURSA.

arh. Slobodan Dragović

prof. Miodrag Živković, vajar

arh. Miloš Stanković   

prof. arh. Zoran Bulajić

arh. Slobodan Maldini

prof. arh. Aleksandar Radojević

prof. dr arh. Petar Arsić

dr Dragan Radenović, vajar

prof. arh. Dimitrije Mladenović

prof. arh. Aleksandar Stjepanović

prof. arh. Svetislav Ličina