O ugroženosti javnog interesa na trgu kod Hrama Svetog Save

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Bez zelenila na suncu, trg ce, od proleca do jeseni, biti neupotrebljiv za ljudska bica. Mozda posluzi za okupljanje na Bozic, Uskrs, neki novi Putindan, ali ovako ljudi, i Beogradjani i turisti, mogu svaki dan da uzivaju oko Hrama, i da mu se dive. Pre svega, treba da se ukloni ruglo od bespravnog parkinga oko gradilista sa zadnje strane Hrama, i treba urediti onu povrsinu razlomljenih ploca, da ljudi mogu opet hodati oko Hrama, i na prilazu Hramu.

   1. U 21. veku zelenilo treba da bude obavezno na svakom trgu.

2. Odlična je ideja ukopavanje tramvaja i automobila ispod trga i bravo za ideju da trg bude poput onog trga ispred trga Svetog Marka u Veneciji. „Šumom“ se može oivičiti sam hram. Takođe se treba izmestiti spomenici Karađorđa, Nikoli Tesli i eventualnog spomenika i groba Mihalu Pupinu.
   U bliskoj budućnosti će se SPC re organizovati u tzv. Papski Sistem sa vrhovnim poglavarom sa sedištem u Beogradu i čerkinskim patrijaršijama sadašnjim episkopijama i mitropolijama u bivšim republikama. Na taj način će se rešiti spor sa MCP i CPC.

3. Slaže li se Danas sa falsifikatom Asocijacije srpskih arhitekata koji tvrde da plato ispred Hrama Hristovog Vaskresenja u Podgorici može da primi 200 hiljada osoba, pa ne želi da objavi da na tom prostoru ne može stati ni 20 hiljada ljudi. Ako Danas smatra da na uštrb istine treba sačuvati arhitekte, onda je OK što se služi cenzurom.

4. „Profani prostor gradskog parka“? U gradu, pogotovo ovako zagadjenom gradu kao što je Beograd, park je najveća SVETINJA. Svako drvo treba negovati i čuvati. Zapravo moja osnovna zamerka novom predlogu rešenja je što ima suvuše betona. A u „šumu“ usadjenu u beton kao šro je predstavljena na nacrtu – ne verujem. To će se na kraju svesti na betonsku ledinu sa par retkih, kržljavih stabala posadjenim u saksije.