O urbanizmu da brinu urbanisti

To je pripisao činjenici da nisu postali Beograđani rođenjem, pa su imali potrebu da iz svoje okoline uklone svaki trag porekla, naročito travu koja ih je podsećala na odrastanje na selu. Tada je to bio problem, gotovo neprimetan, u Beogradu koji se razvijao kao jedna od evropskih i svetskih metropola. U Beogradu je bilo preko 140 ambasada, bio je za zapadne biznismene najbliže mesto mrskom im Istoku, bio je takođe sedište najvećih građevinskih firmi, koja su Jugoslaviju decenijama držale na trećem mestu u svetu, po obimu i vrednosti izvoza investicione izgradnje u mnoge zemlje. Naši urbanisti i projektanti su bili poznati u svetu, a Austrijanci koji su razvili bečki metro, usavršavali su se u našoj Direkciji za metro, iz koje je potekao i direktor metroa u brazilskom Riju.

Nažalost, devedesetih nas je svet isključio na čitavih deset godina, nanoseći štetu i Beogradu, ali katastrofa je stigla sa „demokratizacijom“. Razobručeni političari i urbanisti, koji više nisu morali voditi računa o profesionalnom i moralnom integritetu, nego o partijskom i ličnom interesu, nastavili su destrukciju, ne uvažavajući znanja i iskustva sveta čiji su deo „želeli“ da postanu. Pogrešni, ili tendenciozni projekti na Novom Beogradu, doveli su do toga da je, u krugu od 100 metara oko palate Albanija, prazno oko 30-35.000 metara kvadratnih poslovnog prostora, a na teritoriji Beograda prazno je oko milion kvadrata. Bez obzira koja politička opcija je vladala i vlada Beogradom, poslednjih 18 godina je zloupotreba građevinskog zemljišta jedina konstanta „tranzicije“. Privatizacijom su uništeni najuspešniji izvoznici i pod sankcijama, velike građevinske firme, koje su nekada zapošljavale i po 10.000 radnika i omogućavale razvoj naše industrije. Sada imamo više od 10.000 registrovanih građevinskih firmi, od kojih jedva nekoliko njih ima više od 300 zaposlenih.

Da se ja nešto pitam, učinio bih sve da se upravljanje Beogradom potpuno depolitizuje i ozbiljno profesionalizuje. Tada bi o urbanizmu brinuli renomirani urbanisti, o saobraćaju i svim ostalim javnim servisima brinuli bi priznati stručnjaci poznati po svom ličnom, profesionalnom i moralnom integritetu, vodeći računa o interesu svih građana, a ne o svom ličnom i interesu svoje partije. Deluje utopijski, zar ne?

Autor je savetnik za razvoj i investicije

Priredila I. Nikoletić