O vakcinaciji i ljudskim pravima

Svi dosadašnji pokušaji, od ubeđivanja, do onih drastičnih zaključavanja, uključujući i zabrane rada koje su nesumnjivo nanele ogromne ekonomske štete, nisu dale skoro nikakve rezultate. Kad god smo poverovali da smo na kraju drame, nevolja nam se vratila, svaki put u težem obliku.

Najteža, nenadoknadiva, posledica je blizu pet hiljada umrlih.

Veliki broj ljudi odbija vakcinaciju iz straha i neobaveštenosti, a takođe i pod uticajem antivakserske propagande.

Kada je 1972. godine buknula variola vera, kao mlad lekar sve vreme sam sa ekipom svojih kolega radio na OBAVEZNOJ vakcinaciji. Sećam se da smo dežurali na prilazima Beogradu, i da se u glavni grad nije moglo ući ako niste vakcinisani. Na licu mesta su svi dobijali vakcinu.

I nije bilo dileme da li neko hoće ili neće. Niti ko je proizvođač vakcine.

Variola je vrlo brzo izbrisana sa svetske liste zaraznih bolesti.

Juna prošle godine, izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju ministar zdravlja ovlašćen je da, kada proceni, može da uvede obaveznu vakcinaciju stanovništva. Zašto se to do sada nije dogodilo?

Kada se dogodi požar, vatrogasci prvo spasavaju ljudske živote. Nije mi poznato da od ugroženog građanina traže prethodnu saglasnost i potpis da bi ga spasavali.

Stručnjaci su saglasni da je opšta vakcinacija jedini način da se epidemija savlada. Naravno, i tu bi moralo da bude izuzetaka, onih građana koji to ne mogu iz zdravstvenih razloga.

Protivnici vakcinacije ističu da imaju pravo izbora – da se ne vakcinišu.

Granice slobode pojedinca postoje – tamo gde počinje sloboda drugog čoveka.

Naše vlasti su oprobale više varijanti prekida lanca infekcije i nijedna nije do sada dala pouzdane rezultate. U isto vreme, zbog povremenog zatvaranja i ograničenja, mnogo ljudi ostaje bez posla, bez prihoda… bez egzistencije.

Ako bi se uvela obavezna vakcinacija, uveren sam da bi se i žrtve epidemije i štete od neuspešnih mera značajno smanjile.

I nije nevažno da naglasim da ovo ne bi bilo jedino sužavanje prava izbora, kao osnovnog ljudskog prava! Do sada su nam vlasti mnogo puta atakovale na imovinu, život… Za razliku od dosadašnjih mera, obavezna vakcinacija bi dala za sve pozitivne rezultate.

I PRAVO NA ŽIVOT je zagarantovano i nijedan antivakser, ni vlast, ne sme da nam ga uskrate.

Pošto je Srbija u samom vrhu po snabdevenosti vakcinama, nema nikakvih smetnji da se obavezna opšta vakcinacija obavi brzo i efikasno.

A sloboda kretanja i pravo na rad – ne bi bili ugroženi.

Autor je lekar u penziji