O vrlinama i manama Bogdana Bogdanovića

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Kako mu nije pretila opasnost po zivot i kako nije bio proganjan, da li vi znate sta pisete.
   Kad se vratio posle pada Milosevica na stepenicama zgrade gde mu je bio stan sacekao ga je Sluzbin razbojnik i oduzeo im torbe sa novcem i ispravama.
   Putuj Srbijo, bas te briga za Bogdana Bogdanovica!

2. Odličan tekst, uravnotežen i mudar.

3. Cinjenica je, da niko od tih razvikanih gradonacelnika, Pesic, Bogdanovic, nije pomislio da se bavi obilaznicom i mostovima, koji su sustina razvoja i elementarnog funkcionisanja velikih gradova. Titoisticki mali sujetni karijeristi.

4. …posložiti, nesporazum, Zarija…

5. Odličan tekst

6. Tekst potpuno neprimeren Danasu. Polako, ali sigurno tonete u blato.

7. Oduvek sam pratila i volela vas list , ali sada ste me iznenadili kada ste objavili ovaj ružan i neistinit tekst. Ovo vam ne priliči. Jako mi je žao što će neko da ga pročita i poveruje da je sve istina , jer je objavljen u vašem listu.

8. Promašaj za promašajem…od Meštrovića do B.Bogdanovića..da bi pisac razumeo ove ličnosti a i drugi pročitati Meštovićevo „Uspomene…“ i Bogdanovićevo „Ukleti neimar“..onda da se zbori,ocene paušalne i proizvoljne..obe ličnosti zaslužuju daleko više pažnje,obeležja…ali đaba spominanja kad kao narod nestajemo…

9. Zasto mi ne objavite ceo tekst!!Za mene je Bogdan bio najveci intelektualac i sokirana sam sta ste dozvolili da se o njemu pise!!SRAMOTA!

10. Tekst ima toliko cinjenicnih gresaka, da bi novi tekst bio potreban da ih sve ispravi. Autor ili nije citao tekstove Bogdanovica, ili ih nije razumeo, ili nije zeleo da ih razume. Autorova analiza Bogdanovicevog drustvenog doprinosa koja se svodi na to da li se on „snasao“ je upravo duh palanke o kojoj je Bogdanovic pisao 1987. godine: „…umorna je (Srbija) od svog uproscenog rezonerstva…“

11. Povodom nekih negativnih reagovanja na ovaj tekst, moram da skrenem pažnju na sledeće. Vraćam se na citirano u tekstu: „Bogdan Bogdanović kao arhitekta nije projektovao ništa što je za žive, a kao profesor urbanizma nije projektovao odnosno realizovao nijedan trg“. Izvinjavam se što mi nije pošlo za rukom da navedem pravog autora ovog izričaja, koji mi se čini tačnim, ali pritom ne želim da ga svojatam, jer to ne bi bilo etično. Puno toga sam Bogdanovićevog čitao, ne kažem da tu po nešto nisam i propustio, ali verujem da po pitanju njegovog lika i dela nisam ničim bio zlonameran. Ko suviše živi u teoriji, ideologiji i filozofiji, može da uleti u razne nesporazume sa društvom, kada mu se da nekakav volan u ruke, jer život je stvarnost (struja, voda, kanalizacija, a o ukupnoj krizi i da ne govorimo). I da skratim pitanjem: Da li je Bogdanović radio statički proračun za nacrtani Cvet u Jasenovcu? Odlaskom Bogdanovića sa mesta gradonačelnika i dolaskom Bakočevića na tu funkciju, odjednom je mogla da se sredi Knez Mihajlova ulica, a da pritom ekonomska kriza nije bila manja nego u vreme Bogdanovića.
    Neki kažu da su u vreme Bogdanovića vlasti prodavale struju zapadu, a ovde narod mučile. Očigledno je Bogdanović bio mnogo naivan. Sažaljevam slučaj.

12. Sama činjenica da nije primljen u društvo pisaca Memoranduma dovoljno govori o veličini profesora Bogdanovića. Bio je protivnik S. Miloševića u vreme kada je Desanka Maksimović pisala recenziju za voždove „Godine raspleta“. To je sasvim dovoljno za pozitivnu ocenu tekovina jednog čoveka koji je napustio Srbiju i do smrti izražavao protest. Jedan je od retkih srpskih intelektialaca koji nam može služiti za primer i dokaz da nismo baš svi Miloševićevi saučesnici.