Obavezni vojni rok nije obavezan

Srbiji bi najviše odgovarao mešoviti sistem popune ljudstvom u odbrambenom sistemu države.

Za formacijska mesta koja zahtevaju visoku stručnost i specifičnu obuku država treba da obezbedi budžetska sredstva za profesionalne vojnike, a sva ostala formacijska mesta bi se popunjavala kroz obavezno služenje vojnog roka.

Mešoviti sistem popune postoji u Nemačkoj, dok obavezno služenje vojnog roka u : Švajcarskoj, Rusiji, Austriji, Danskoj, Švedskoj, Finskoj, Norveškoj, Turskoj, Kipru, Grčkoj, Ukrajini, Belorusiji i Moldaviji. Obavezni vojni rok je u Izraelu za muškarce tri godine a za žene dve godine.

U januaru prošle godine bivši ministar odbrane Aleksandar Vulin, nije odslužio vojni rok, govorio je o ponovnom uvođenju obaveznog služenja vojnog roka.

Nije se konkretno izjašnjavao jer je to po njemu, ozbiljna politička i ekonomska odluka u kojoj mora učestvovati celo društvo.

Ministar odbrane Nebojša Stefanović izjasnio se da lično podržava ideju obaveznog vojnog roka jer smatra da će na taj način naša vojska biti jača i efikasnija.

Ovde dolazimo i do izjave bivšeg ministra odbrane Šutanovca, koji je u svoje vreme govorio da ukidanjem obaveznog vojnog roka dobijamo profesionalnu, jaču i efikasniju vojsku Srbije. Vreme je pokazalo ko je u pravu, jer da se ozbiljno analiziralo i stručno raspravljalo ne bi bilo potrebe sada to ponovo razmatrati.

Pre donošenja odluke o obaveznom služenju vojnog roka treba svestrano analizirati sve posledice koje su nastale zbog tako donete odluke i ko je odgovoran za takvo stanje.

Prošlo je deset godina i verujem da su posledice velike naročito kada je u pitanju zanavljanje i popuna ratnih jedinica.

Ovde se postavlja pitanje koliko su tačne evidentirane ocene operativnih sposobnosti vojske do sada.

Mislim da to najbolje znaju i osećaju njeni pripadnici koji radeći danonoćno pokušavaju da nadoknade mirnodopsku nepopunjenost pa i neadekvatnu obučenost ponuđenog profesionalnog kadra.

Olake ocene o potrebi uvođenja obaveznog služenja vojnog roka pokazuju i nepoznavanje zakonske i druge regulative iz domena odbrane zemlje.

Ima tu mnogo pravnih, logističkih i finansijskih prepreka koje treba razrešiti pre donošenja takve odluke.

Najveću prepreku bi predstavljao Ustav Srbije koji u članu 45 definiše da lice nije dužno da protivno svojoj veri i ubeđenju ispunjava vojnu obavezu, ili drugu obavezu, koja uključuje upotrebu oružja.

Ustavom je zagarantovan prigovor savesti tako da ne postoji mogućnost uvođenja obaveznog vojnog roka za one koji to ne žele. Svi oni koji to žele, to svoje pravo mogu ostvariti i sada kroz dobrovoljno služenje vojnog roka.

Većina građana koji se izjašnjavaju za uvođenje vojnog roka su pod uticajem mišljenja o vojsci kao životnoj školi, ali većina njih ne podleže toj obavezi.

Sada se postavlja pitanje da li bi se podrška za služenje vojnog roka u praksi mogla dosledno realizovati.

Stiče se utisak da se razmišljanje o vraćanju vojnog roka razmatra kao odgovor na jedno od gorućih problema sa kojima se vojska bori, a to je odliv kadra svih profila.

U novinama sam saznao da odliv kadra iz vojske broji nekoliko hiljada ljudi svih profila, a naročito profesionalnih vojnika.

Vojnici odlaze nezadovoljni uslovima i obimom obaveza, visinom primanja i uslovima za napredovanje.

Interesantno je i to da te kadrove ne možemo naći na birou za zapošljavanje, jer oni se moraju obučavati i proizvoditi za potrebe Vojske Srbije.

Uvođenje obaveznog služenja vojnog roka podrazumevalo bi reformu sistema odbrane, usklađivanje svih dokumenata sistema odbrane koji su trenutno na snazi i koji su u značajnoj meri usklađeni sa NATO, sa kojima blisko sarađujemo.

Pitanje ponovnog uvođenja obaveznog služenja vojnog roka i ove godine postalo je aktuelno po ko zna koji put. Aktuelnost može nastati kao rezultat nagomilanih problema u sistemu odbrane koji se možda mogu rešiti ovim putem.

Interesantno je da se ovom temom bave samo političari.

Generalštab i nadležni u sistemu odbrane stidljivo ili nikako se ne oglašavaju po ovim pitanjima.

To kod građana stvara dodatnu zabunu, jer razmišljaju ko bolje poznaje probleme i funkcionisanje sistema odbrane od nosioca funkcija i zadataka tog sistema.

Ovako ostaje utisak da nije glavno pitanje uvođenja obaveznog služenje vojnog roka ponovo da ili ne, glavno pitanje je šta ova tema treba da potisne ili sakrije od problema u našoj političkoj stvarnosti.

Autor je general u penziji.