Obećana zemlja i podla kletva: Lični stav Nikole Krstića 1Foto: Privatna arhiva

Krstaški pohod na novinarku N1 Vanju Đurić i novinara Nove S Željka Veljkovića pokazali su još jednom da bi Srbija trebalo da promeni svoj naziv u Srbijatrija, budući da živeti u ovakvoj zemlji nije više stvar dobre volje, već jedna očita dijagnoza.

Naime, njih dvoje su prokomentarisali, svako na svoj način, nekakvo zapevanje o kosovskoj Valhali, te im se na onlajn vratove navrzlo na stotine dokonih mulaca i mulkinja.

Zlurade jezičine bi rekle, ako već nisu, pa dobro, šta sada, neka se malo primire, to je onlajn svetkovina, bezopasna i zaboravna, ali je srbijanski ustanak išao toliko daleko, da su na kraju okačili i broj telefona od novinarke.

Neki smatrači opšte prakse će takođe reći da je to sve orkestrirano sa vrha i da se iskoristila prilika da se još jedared oblate medijske kuće Junajted medije.

No, umiriće se i taj žamor, uskoro se više niko neće sećati ovog virtuelnog linča, ostaće pojedini zapisi u arhivama da su dvoje novinara bili izloženi rulji samo zato što su se zapitali da li je više normalno da se toliko oduševljavamo Kosovom.

Obećana zemlja i podla kletva: Lični stav Nikole Krstića 2
Nikola Krstić Foto: privatna arhiva

Dobro, nisu baš tako rekli, ali suština je tu negde između redova. Danas su to njih dvoje, juče je bio neko treći, sutra neko četvrti.

Kosovo & Metohija su oduvek bili hot topic, nije bitno koja je vlast u Nemanjinoj ili na Andrićevom, nikada ta tema neće moći da zastari, niti će joj biti potrebno podgrevanje.

Kosovo u široj populaciji predstavlja taj konačni cilj – najuzvišeniju instancu svesrpskog postojanja – u kojem će se spojiti prošlost, sadašnjost i budućnost. Deluje veoma apstraktno, kada se ovako nešto napiše, ali tako se ono i predstavlja u javnosti.

Kosovo nije geografska odrednica, niti parče zemlje, već božansko biće koje sada samo pritajeno spava i čeka da jednog dana bude oslobođeno. Građanin Srbijatrije ne misli da će posle smrti otići u raj, već na Kosovo.

Da neće upoznati Isusa Hrista, već kneza Lazara i braću Jugoviće. Stvoren je čitav jedan neomitoški univerzum u kojem je Kosovo centralna tačka.

I upravo je to metafizičko poimanje zaostavština vekovne indoktrinacije svih srbijanskih čarobnjaka i harambaša na vlasti.

U suprotnosti, kada bi institucije i mediji zaista radili svoj posao, javnost bi načisto skrenula s pameti tokom spoznaje kakav se, zapravo, horor odvijao na tom parčetu zemlje.

Ta slika o najsiromašnijem delu u celoj Evropi kao najsvetijem stupnju predstavlja samo paravan za marifetluke raznoraznih zlikovaca i secikesa.

Od upada srbijanske vojske na Kosovo tokom Balkanskih ratova, koja je počinila svirepe zločine koje reči ne mogu da opišu, preko represije tokom Rankovićevog vakta i Miloševićevog ljudožderstva nad albanskim stanovništvem, do pljačkanja demokratsko-naprednjačke oligarhije.
U suštini, to je defakto mračni vilajet koji je dehumanizovao, svakome ko se tamo dole našao, šansu za bilo kakvu vrstu razumnosti.

To je takođe i ukleto polje na kojem su naša vojska i policija sprovodile nacističku segregaciju tokom poslednjih godina prošloga veka, kakva nije viđena na tlu Evrope od Drugog svetskog rata.

Sa tog svetog mesta, gde su srpski manastiri, crkve i ikone; albanski leševi – žene, dece, staraca – u hladnjačama su prevoženi u jame po Srbiji.

Zato su Vanja i Željko bili samo ogledni primer kako će proći svako ko se bude usudio da uzdrma tisućugodišnju laž o kosovskom zavetu.

Jer dekonstrukcija tog čuvenog zaveta jeste početak obnove razuma i ljudskosti u ovom društvu.

Taj kosovski zavet, koji je predstavljen kao nešto božansko i produhovljeno, u stvari je samo iluzija iza koje se krije na hiljade mrtvih, proteranih i nestalih.

Kosovo nije naša obećana zemlja, već podla kletva.

Autor je slobodni novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari