Milutin J. Babić Foto: Privatna arhivaU Bibliji je napisano da je na početku bila Reč, i da je ona bila od Boga. Uz naglasak da „Bog beše Reč“. „Sve je kroz Reč postalo“, kaže dalje Biblija, i „bez Reči ništa nije postalo što je postalo“.
„U toj Reči beše život“, pripoveda Biblija, kao i to „da život beše Videlo ljudima“. I još se u Bibliji naglašava „da je Bog poslao čoveka po imenu Jovan, koji ne beše Videlo, već da svedoči za Videlo, koje će da istinito obasjava svakog čoveka koji dolazi na svet“.
Dakle, po Bibliji, Reč i Istina su dva glavna stvaralačka alata koje je Bog zaveštao čovečanstvu. Ne reči, već Reč! Ne istine, nego Istinu! Ne vođe koji se predstavljaju kao Videlo, nego vođe koji istinito obasjavaju svakog čoveka koji dolazi na svet!
Ako bi biblijsko svetlo usmerili prema današnjem čovečanstvu, videli bi da je ono veoma obezboženo. Stari su, u mome kraju, prorokujući budućnost onoga što sada zovemo savremenim društvom, govorili: „Rim pre, Rim posle“. Mislili su na silničku i pohotno-lažljivo-diktatorsku vlast Rimskog carstva koja je i dovela do njegove destrukcije i propasti.
Crkva, onakva kakvom je mi danas znamo, nije mogla, ili nije htela, da se suprotstavi „oboženim“ imperatorima koji su svoje konje proglašavali za rimske senatore, a ni onima koji su u naletima svoga vlastohlepnog ludila spaljivali Rim. Da ne idemo dalje, najveća imperija u istoriji Sveta, napredovala je u svakom pogledu samo donde, dokle je bilo demokratskog Rimskog senata. Sa uništenjem slobodnog govora i slobodne rasprave u Senatu, nestalo je rimskog kulturno-stvaralačkog svetla, oko koga su se kao leptiri oko mirisnog cveta skupljali i građani carstva, ali i oni izvan njega.
Slično je bilo i sa svim ostalim pokušajima reuspostavljanja Rimskog carstva (Džingis-Kanova Mongolija, Osmanlijska Turska, Napoleonova Francuska, Britanska imperija, Hitlerova Nemačka, Staljinov SSSR, itd.), tj., uvek onda kada su vlastohlepnici počinjali da dejstvuju suprotno biblijskim porukama.
A šta je sa današnjom Srbijom? Je li ona, i da li je, nepovratno ušla u proces obezbožavanja? Koliko, i da li, vlasti u Srbiji koriste dva glavna božanska stvaralačka alata – Reč i Istinu? Je li u Srbiji na delu Reč, ili nebogougodno brbljivo praznoslovlje? Da li su u Srbiji, i koliko dugo, na delu pokušaji da se novokomponovanom „razvojnom“ alatkom – laž, zameni božanski stvaralački alat – Istina? I zašto crkve, kao promoterke Boga i zaštitnice stvaralačkih alata – Reči i Istine, ćute i ne upozoravaju čemu sve to vodi? B
ar crkve, i hrišćanska, i muhamedanska, i jevrejska, ako ni zbog čega drugog, onda zbog svog velikog, dvehiljadugodišnjig iskustva, dobro znaju čemu vodi obezbožavanje društva? Koja je od njih u Srbiji podigla glas protiv laži, prevara, pljački, kriminala, politikantskih baljezgarija, namernih izazivanja i/ili produbljavanja podela u društvu, uništavanja demokratije i tvrdih pokušaja da se neka kvazi-videla nametnu kao božanska Videla?
Ako u budućnosti svi Srbi budu mogli da stanu ispod jedne Tarabićeve šljive, onda će za to veliku odgovornost, pored obezboženih politikanata koji su upravljali Srbijom, ili su sada na njenom čelu, snositi i Srpska pravoslavna crkva, zato što se nije javno, glasno i dovoljno uporno suprostavljala zahuktalom obezbožavanju građana čijim se imenom ponosi!
Autor je inženjer, bivši ministar u Vladi Srbije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
