Objaviti liste licenciranih lekara

„Kod kog lekara idete?“ Vi: „Pa ne znam. Ja nemam lekara u ovom DZ.“ Ona vas sažaljivo pogleda i kaže, „Dušo, pa moraš da izabereš svog lekara?“ Vi pitate „A kako da izaberem?“ a ona će, „Pa lako – evo imate tu listu na oglasnoj tabli pa izaberite koga želite“.

Odete do liste, pogledate je i zapitate se kako da izaberem lekara kad osim imena o njemu ne znam ništa više. Vratite se kod gospođe sa šaltera, pitate je to isto, a ona vam odlučno kaže: „Pa šta se buniš, isto kao što biraš poslanika u Skupštini! Samo zaokruži!“

Šalu na stranu, transparentnost u zdravstvu predstavlja ozbiljnu temu. Kao pacijenti, često malo znamo o lekarima koji nas leče, njihovim kvalifikacijama ili pak rezultatima. Moderni zdravstveni sistemi podrazumevaju informisanje javnosti o kvalitetu pružene zdravstvene zaštite, kao i onima koji tu zaštitu pružaju. Države zakonima obavezuju bolnice, lekare i njihove komore da javno objavljuju podatke o lekarskim greškama, broju bolničkih infekcija, neželjenim efektima lekova, zadovoljstvu pacijenata itd.

Cilj ovih aktivnosti nije da se demonizuju lekari i zdravstvo, već se bazira na jednostavnom principu da prvi korak ka unapređenju podrazumeva realno i javno priznavanje postojećeg stanja i sagledavanje kako stojite u odnosu na svoje kolege i druge institucije. Jer jedna je stvar da vi mislite da vas pacijenti vole, a druga je da oni imaju mogućnost da javno kažu kakvo su iskustvo imali sa vama.

Prva stvar koju vas nauče na Medicinskom fakultetu jeste da je najvažniji deo pregleda anamneza i status pacijenta. Zbog toga će vrhunski lekari uložiti mnogo truda da prikupe što više informacija (učine ih transparentim) jer znaju da bez toga nema ni dobre dijagnoze, a još manje dobrog lečenja. Objavljivanje podataka u zdravstvu je kao uzimanje dobre anamneze. Ipak kod nas, kao i u svemu drugome tako i u zdravstvu, postoji veliki strah od transparentnosti, jer transparentnost zapravo znači odgovornost. Odgovornost prema pacijentima, ali i odgovornost prema svojoj profesiji i kolegama.

Ali da se vratimo na temu i pitanje izbora. Razvijene evropske i zapadne zemlje takođe poznaju instituciju izbora lekara. Ipak, smatra se da ova odluka treba da se donese na osnovu dostupnih informacija o lekarima. Kako bi ove informacije bile dostupne postoje dve vrste sajtova. Jedni, zvanični sajtovi stručnih udruženja (lekarskih komora i sl.) na kojima se nalaze informacije o kvalifikacijama lekara (posedovanje licence, specijalizacije, stručna usavršavanja i slično). Drugi, veb sajtovi na kojima pacijenti nesmetano evaluiraju svoje lekare na osnovu svojih iskustava u lečenju, i o tome informišu druge pacijente.

Nedavno, na poprilično idiličnoj konferenciji za štampu, Lekarska komora Srbije, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i i izvršna direktorka Srbije u pokretu najavili su, po prvi put u Srbiji, zvanično objavljivanje liste licenciranih lekara. Ipak istorija, ovog za Srbiju nesvakidašnjeg dostignuća, nije bila tako idilična. Štaviše, zahtevala je ozbiljnu borbu i sukobe. Kao udruženje građana koje u svom članstvu ima ne samo pacijente, nego i lekare, 2012. godine, po ugledu na druge razvijene zemlje, započeli smo sajt „Kakav je doktor?“ sa ciljem uvođenja većeg nivoa transparentnosti u zdravstveni sistem i sa ciljem informisanja građana o tome kakvi su lekari koji ih leče.

Tada, 2012. godine ovaj sajt nije bio dobro prihvaćen ni od strane Lekarske komore, a ni od strane Poverenika. Komora ga je osudila i čak aktivno lobirala među članstvom da se sajt zatvori, a Poverenik je povukao svoju ocenu o njegovoj zakonitosti. Jedini koji su sajt prihvatili više nego dobro, bili su građani, i to 30.000 njih koji su u samo 10 dana posetili sajt ocenili 13.000 lekara i dali im prosečnu ocenu 4 (na skali od 1 do 5). Verujemo da je ovakav rezultat bio očekivan za sve one lekare koji se osećaju usamljeno kada svaki dan nesebično pomažu svojim pacijentima. On im je dao nadu da nisu niti sami, niti ludi što svoj posao rade kako dolikuje i sa ljubavlju, ali i da njihovi pacijenti to umeju da cene. Ovaj sajt i do dana današnjeg nije dozvoljen u Srbiji, ali nedavna konferencija za štampu ukazuje da se stvari ipak pomeraju u dobrom pravcu.

Objavljivanje lista licenciranih lekara možda je mali korak za čovečanstvo ali veliki za Srbiju i transparentnost njenog zdravstvenog sistema. Sledeći korak je svakako da se omogući da se i glas pacijenata slobodno čuje. Nadamo se da će u skorijoj budućnosti naše društvo i država biti spremni ne samo da biraju nego i da budu birani na osnovu onoga što znamo o njihovoj stručnosti i njihovim delima.

*Autori su osnivači Udruženja građana Srbija u pokretu

Transparentnost u zdravstvu predstavlja ozbiljnu temu. Kao pacijenti, često malo znamo o lekarima koji nas leče, njihovim kvalifikacijama ili pak rezultatima. Moderni zdravstveni sistemi podrazumevaju informisanje javnosti o kvalitetu pružene zdravstvene zaštite, kao i onima koji tu zaštitu pružaju.