Oboleli od dijabetesa – sam svoj lekar, apotekar i socijalna pomoć

U Srbiji živi oko 750.000 ljudi obolelih od dijabetesa i to je peti vodeći uzrok umiranja u našoj zemlji – na godišnjem nivou odnese skoro 10.000 života.

Ukoliko se ne otkrije i ne leči na vreme, dijabetes utiče na stradanje vida, bubrega, srca, krvnih sudova i donosi ogromne zdravstvene komplikacije.

Ova bolest jeste zdravstveno-socijalni problem, jer oko 50 odsto obolelih i ne zna da ima dijabetes.

Ja sam dijabetes dobila sa 16 godina. Sada imam 24 i svoju bolest držim pod kontrolom, dajući sebi insulin četiri puta dnevno, merenjem šećera i učestalije od toga, vodeći računa o ishrani, aktivnosti i stilu života. Student sam, imam društveni život, živim normalno.

Zahvaljujući upravo tome što sam postala deo ovekve statistike, poslednjih osam godina imala sam veliki broj mogućnosti da uvidim kako ljudi koji se bore sa nekom bolesti žive u Srbiji. Koliko god to možda morbidno zvučalo, drago mi je što sam dijabetes dobila kao maloletna, jer sam imala mogućnost edukacije.

Sa druge strane, ljudi koji u kasnijem dobu otkriju ovu bolest, moraju da se oslanjaju na udruženja, ako ih ima u njihovoj sredini, savetovališta koja su tek nedavno ponovo proradila, ili grupe na Fejsbuku, jer od države dobiju samo mogućnost da posete rehabilitacioni centar Merkur jednom u četiri godine.

Ja sam se prva sretala sa starijim ljudima kojima sam objašnjavala kako funkcioniše davanje insulina, merenje, šta je visok, a šta nizak šećer. To su ljudi koji često bivaju ponovo hospitalazivani, jer ne mogu sami da se snađu.

Zato je preko potrebno da se obezbedi potrebna edukacija, kako samim pacijentima, tako i zaposlenima, pre svega u vrtićima i školama, budući da deca bivaju izbačena sa časova jer su primorana da jedu kada im je nizak šećer, ili ne budu uopšte primljena u vrtiće, jer osim roditelja niko nije spreman da prihvati tu odgovornost.

Osnovni problem koji je zajednički svim pacijentima jesu – pomagala.

Pravilnik o potrošnom materijalu Republike Srbije obezbeđuje znatno manje potrošnog materijala nego što je potrebno za pristojno vođenje bolesti.

Na primer, osigurano lice obolelo od Diabetes Mellitus koje se leči injekcijama insulina ili insulinskom pumpom uzrasta preko 18 godina života:

• do 4 doze insulina ima pravo na 50 traka za period od 3 meseca

• 4 i više doze insulina, ili na insulinskoj pumpi imaju pravo na 100 traka mesečno, a izdaje se za period od 3 meseca.

Ovo nije dovoljno. Ovo je tek da se preživi.

Trake, koje su najneophodnije, koštaju preko 2.000 dinara, a ljudi koji nemaju mogućnost kupovine traže pomoć po istim onim Fejsbuk grupama ili onlajn oglasima.

Ljudi izlaze u susret ljudima, dajući svoja pomagala, kako bi svako imao dovoljno. Dotle smo došli.

Senzori za merenje glikemija koji su odobreni pre nekog vremena, odobreni su za mlađe od 18 godina, za one koji koriste insulinsku pumpu, koju je takođe teško dobiti, i za one koji imaju loše glikemije.

Dakle, napomenuću – to je senzor za kontinuirano merenje šećera bez uboda lancetom. Oni koji imaju dijabetes znaju koliko jagodice prstiju bole nakon godina ubadanja i koliko je teško izmeriti šećer u slučaju teže hipoglikemije. Veliki je korak što su odobreni za decu i korisnike insulinske pumpe, s obzirom da nam je zdravstvo takvo da je teško obezbediti i užinu na endokrinološkim odeljenjima za posle davanja insulina.

Dijabetes nije jeftina bolest.

Jednom prosečnom građaninu Srbije teško je da potpuno kontroliše svoju bolest – od pomagala, preko ishrane koja se preporučuje osobama sa dijabetesom, do socijalne zaštite.

Na današnji dan, želim da podsetim koliko je važno podići svest o ovoj bolesti, koliko je važno da pacijenti budu dovoljno i dobro pokriveni, koliko je važno da, pored svih problema koje svi proživljavamo, dijabetes ne bude još jedan u nizu.

Želim i da podsetim sve one koji žive sa ovom bolešću koliko su hrabri, koliko su snažni, jer su sami sebi i lekari, i apotekari i socijalna pomoć.

A one nadležne želim da podsetim da nije dovoljno samo obići koje savetovalište i fotografisati se, potrebno je zaista uraditi nešto za one koji već vode svoje teške bitke.

Danas stavite nešto plavo u znak podrške osobama sa dijabetesom, pokažite solidarnost, jer, na kraju krajeva, solidarnost je ta koja često presudi da li će neka borba biti uspešna.

Autorka je studentkinja i članica Pokreta „1 od 5 miliona“