Obustavljeno uzakonjenje policijskih poslova

Tokom te rasprave Vladi su upućene primedbe koje se odnose na: ovlašćenje ministra da naredbom privremeno ograniči ili zabrani kretanje na određenom području, mestu ili objektu, onemogući nastanjivanje ili napuštanje određenog područja i evakuiše određeno područje ili objekat (član 15); biometrijsko opažanje i opserviranje podataka zbog sumnje da je izvršeno kažnjivo delo (član 86); ulazak u tuđi stan ili drugi prostor zbog osnova sumnje da je izvršeno kažnjivo delo (član 91 stav 1 tačka 5); upotrebu elektromagnetnih sredstava (član 125); zabranu stavljanja u promet (čitaj – objavljivanja) podataka o vizuelnom identitetu policijskih službenika (član 354). Pošto ove primedbe smatram osnovanim, osvrnuću se samo na odredbe o kojima nije bilo reči ili ih nisam pročitao, odnosno čuo.

U kaznenim odredbama predviđeni su samo prekršaji. Krivičnih dela nema, iako je potreba za njihovim uvođenjem nastala usled: ignorisanja poziva da se spreči noćno razaranje savamalskih objekata; odbijanje poziva da se obezbede uslovi za rušenje bespravno sagrađenog odjekta na vrhu Kopaonika; uklanjanja ključnih dva minuta pogibije Stanike Gligorijević sa snimka instalirane kamere na Doljevačkoj rampi; prekida rada video-nadzora neposredno pre ubistva Olivera Ivanovića; prebijanja građana na protestima „Jedan od pet miliona“ ili zbog miniranja masiva Starica kod Majdanpeka.

Da ne pominjemo druge drastične slučajeve. – Odredba člana 300 stav 1 Nacrta predviđa da policijski službenik odgovara za krivična dela u skladu sa opštim propisima iz Krivičnog zakonika, čime se ignoriše član 41 Nacrta koji određuje da su standardi policijskog postupanja: 1) dužnost služenja građanima i zajednici, 2) reagovanje na potrebe i očekivanja građana, 3) poštovanje zakonitosti i suzbijanje nezakonitosti, 4) ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava, odnosno sloboda, 5) zabranu diskriminacije, 6) suzdržanost, postupnost i srazmernost u upotrebi sredstava prinude, 7) zabrana mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja, odnosno kažnjavanja, 8) pružanje pomoći ugroženim licima, 9) pridržavanje profesionalnog ponašanja i integriteta, 10) obaveza zaštite tajnih podataka i podataka o ličnosti, 11) obaveza odbijanja naređenja, kojima se nalaže izvršenje radnje koja predstavlja krivično delo, 12) obaveza prijavljivanja korupcije.

Zbog ovih standarda krivičnu odgovornost pripadnika policije pri obavljanju službenih poslova treba predvideti u kaznenim odredbama zakona koji uređuje policijske poslove, uz supsidijarnu primenu Krivičnog zakonika u svemu što nije predviđeno posebnim zakonom.

Krivične sankcije predviđene u posebnom zakonu treba da budu strože od opštih propisa, jer ih onaj ko narušava vrednosti o kojima je dužan da se stara to i zaslužuje.

Krivična dela su predviđena u kaznenim odredbama mnogih zakona. Među njima je i Zakon o političkim strankama. Ako je to moglo u njima, može i u zakonu koji uzakonjuje policiju.

U odredbama o pomoćnoj policiji iz člana 160 Nacrta, koja se može obrazovati kada je veći broj policijskih službenika neophodan zbog visokog bezbednosnog rizika, elementarnih ili drugih nesreća i sigurnosti državne granice, Ministarstvo može angažovati pored penzionisanih policajaca do 60 godina i druga nezaposlena punoletna lica do 50 godina života sa najmanje srednjim obrazovanjem i završenom posebnom obukom.

Pošto je njihovo angažovanje postalo rizično zbog neprimerenog učešća navijačkih grupa u suzbijanju protesta građana, bolje bi bilo da se pripadnici pomoćne policije dobrovoljno regrutuju iz redova građana koji su odslužili obavezni ili dobrovoljni vojni rok a nisu stariji od 50 godina.

Odredba člana 346 stav 1 tačka 4 Nacrta predviđa da policijskom službeniku prestaje radni odnos po sili zakona „kada se utvrdi da je pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora ispod šest meseci za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje poslova policijskog službenika – danom pravnosnažnosti presude“.

Odredba stava 2 ovog člana Nacrta glasi: „Krivična dela iz stava 1 tačka 4 ovog zakona utvrđuje ministar.“ Ovaj iskaz je pogrešan, jer postojanje krivičnog dela može da utvrdi jedino sud pravnosnažnom presudom. Zato bi stav 2 člana 346 Nacrta trebalo da glasi: Nedostojnost za obavljanje poslova policijskog službenika ocenjuje ministar.

Prema članu 40 Ustava, niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca niti u njima vršiti pretres, osim izuzetno ako je to neophodno radi lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude i imovinu.

Zakonik o krivičnom postupku je izuzetak olabavio uslovom postojanja osnova sumnje da su izvršena krivična dela iz njegovog člana 162.

Nacrt zakona o kojem je ovde reč olabavljuje i uslov proširujući mogućnost primene izuzetka na sva krivična dela. Pošto je time ozbiljno ugrožena ustavna nepovredivost stana, bilo bi uputno da se o ovome izjasni i Ustavni sud, u smislu člana 66 zakona po kome radi.

Zbog svega rečenog, javnost je očekivala jednu od dve opcije – povlačenje Nacrta ili temeljito unapređenje njegove sadržine. Vlada se opredelila za prvu opciju. I dobro je postupila.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.