Od „Aco, Srbine“ do „Vučiću, lopove“

S druge strane, na dva poslednja protesta „1 od 5 miliona“ gromoglasno su beogradskim ulicama odjekivale reči „Vučiću, lopove“.

Ove euforične manifestacije kolektivnog raspoloženja u masi istomišljenika, potvrda su da živimo u ostrašćenom i duboko politički polarizovanom društvu. Kad se čovek malo više udubi u značenje, ovih sa strašću izgovorenih navedenih parola, shvati da one uverljivo razotkrivaju i objašnjavaju našu aktuelnu stvarnost.

Naime, odzvanjanje reči „Aco, Srbine“ je jasna manifestacija srpskog etnonacionalizma, društvene pojave koja se definiše kao davanje prednosti dominantnoj naciji u odnosu na sve druge nacije i nacionalne manjine u jednoj zemlji ili regiji.

U našem etnonacionalizovanom i pravno anarhičnom društvu, neprikosnovenom nacionalnom vođi dopušteno je, pa bilo to i protivustavno, da radi sve što naumi. Učestalim sastajanjem sa Miloradom Dodikom, Andrijom Mandićem i Miloradom Pupovcem, Aleksandar Vučić želi na javnoj sceni da iskaže svesrpsko jedinstvo. Istorijsko iskustvo je pokazalo da jednonacionalno okupljanje izaziva napetost i međunacionalna trvenja i sukobe u nacionalno mešovitim sredinama. Izdvajanje finansijskih sredstava iz budžeta Srbije Republici Srpskoj i Kosovu, bez jasnog obrazloženja ko je doneo odluku o tome i koji su razlozi za pomenuto finansiranje, izaziva reakcije u javnom mnjenju.

Tako je Nenad Čanak nedavno izjavio da dotacije budžetu RS imaju za posledicu ekonomsku stagnaciju Vojvodine. A verujem da mnogi pamte TV reportažu sa Kosova, kada je za vreme Tadićeve vladavine jedan građanin izjavio da redovno prima platu ali da ne ide na posao. Pred dolazak na vlast 2012. godine, iz usta naprednjaka čula se salva optužbi na račun „žutih“ zbog partokratije, a sad se vidi da članovima SNS, čije je članstvo skoro jednonacionalno, nikad nije bio lakši put do posla. Osokoljen „nacionalnom“ podrškom, koja je planski kreirana pre sedam godina, Vučić je samouvereno izjavio da može da vlada dok on to bude želeo!

Etnonacionalizam u Srbiji je antimoderan, nedemokratski i dalekosežno štetna društvena ideologija, jasno je izneo svoj stav ugledni sociolog, profesor Silvano Bolčić. Da bi lakše realizovao interese vlastite nacije, lider naprednjaka učinio je sve da bi marginalizovao istinski demokratske i kosmopolitski orijentisane političke stranke i istaknute nezavisne intelektualce. Monopolizovao je medijski prostor.

Kako se bude zaoštravala borba vlasti i opozicije, treba očekivati da će vladajući režim posegnuti u još većoj meri za srpskim nacionalizmom – zlatnoj koki koja donosi povećan rejting i glasove. To znači da će nacionalnim manjinama biti još uskraćenija prava a pritisak na građanske partije, čiji je postulat ravnopravnost svih demokratski orijentisanih građana, bez obzira na njihovu naciju i veru, biti još žešći.

Ako je istina „da u Srbiji vlada hronični strah od budućnosti, koji nam spušta glave i magli pogled i da su ljudi postojano tužni“ (Aleksandar Milošević u Danasu „Nešto lepo“ 16. IX 2019), onda je potpuno izvesno da će rasti pobuna protiv ovakvog stanja u zemlji.

To što je beogradskim ulicama subotom odzvanjalo „Vučiću, lopove“ isključivi je krivac lider naprednjaka, naš predsednik. Kada je u svojoj ponesenosti ulogom neprikosnovenog nacionalnog lidera, prožet osećanjem svemoći, posle pada helikoptera pre četiri i po godine, i pogibije sedam lica, izjavio „ne dam Batu (Gašića), ne dam Lončara“, učinio je veliku neoprostivu grašku! Umesto da je pustio tužioce i sudije da odrade svoj posao za koji su plaćeni, on je pomenutom izjavom pustio da duh bezakonja izađe iz boce!

Ovom svojom izjavom on je armiji svojih pristalica, karijeristima i licima sklonim kriminalu, dao odrešene ruke da rade šta hoće, sa porukom: imaćete sigurnu naprednjačku kapu koja će vas štititi, samo je važno da ste lojalni! U medijima ima dosta informacija o nameštenim tenderima i javnim nabavkama, kao i drugim vidovima korupcije i primera netransparentnog finansiranja. Takvih informacija, sigurno je, biće još više, jer duh bezakonja, u međuvremenu ojačan privilegijama i podmićivanjem, naprednjaci sa svojim koalicionim partnerima u vlasti, nemaju ni volje ni snage da vrate u bocu.

Autor je politikolog iz Nove Varoši