Od Beograda prave poseljačeni Diznilend

Međutim, dnevna količina urbanog stresa proizvedena besmislicama koje se dešavaju oko nas u javnom prostoru, kao da je iscrpla svu građansku energiju. Već sedam godina gradska uprava sistematski razara Beograd tretirajući ga kao svoj partijski plen ne hajući na brojne primedbe građana i urbanističko-arhitektonske struke.

Takav urbani terorizam ovaj grad nikada do sada nije doživeo u svojoj milenijumskoj istoriji. Čim je ekipa zasela na vlast u Beogradu, zavela je pravo URBANO VANREDNO STANJE u kome je njima sve dozvoljeno.

Krše se urbanistički zakoni i besramno gazi javni interes i na taj način od Beograda pravi ružan, poseljačeni, prenaseljeni, neudobni Diznilend – raj za trećerazredne turiste željne jeftine zabave a pakao za njegove žitelje.

Da je Beograd sišao s uma govori nam ono što se gradi u Savskom amfiteatru, govori nam pusta Železnička stanica izmeštena iz centra na periferiju u jedno gradilište, govori nam trg Slavija i njena saobraćajna nemoć, govori nam popločani najveći beogradski park Ušće i njegovo pretvaranje u vašarište, govori nam najuže gradsko jezgro pretvoreno u popločano ostrvo od 20.000 metara kvadratnih iz koga je isključen svaki drugi saobraćaj i od koga se pravi pravo mučilište za bar 10.000 ljudi koji na tom gradskom ostrvu treba da žive.

Kada je ovakav TEROR u pitanju, onda je građanski otpor, građanski protest i građanska neposlušnost obaveza svakog građanina – njegova građanska dužnost.

Za sve gore pobrojane urbane besmislice vođene su bitke sa građanima i u svim tim bitkama gradska vlast je pobedila svoje građane iako je Srbija kao članica Ujedinjenih nacija nedavno potpisala njenu Povelju Habitat 3 po kojoj su se sve članice obavezale da donesu zakone kojim se propisuje da o strateškom održivom razvoju glavnih gradova svih država potpisnica moraju odluke donositi prvo građani, pa struka i tek na kraju uprava.

Da je kod nas sve obrnuto i na glavačke govori trenutna bitka koja se vodi sa Vasinom ulicom i Studentskim trgom.

Oni loši đaci sa početka ovog teksta smislili su da Vasinu ulicu proglase za nefunkcionalnu i ružnu pa su odlučili da je zatvore za saobraćaj a da bečkog arhitektu dovedu da im po trgu poređa šarene pločice a da im Kinezi izgrade trospratnu podzemnu garažu ne hajući za arheološko blago Rimskog carstva koje leži odmah ispod površine.

Samo što će ovog puta ovu bitku loši đaci izgubiti jer su na drugoj strani odlični đaci udruženi u građansku Inicijativu „Pešaci nisu maratonci“ sastavljenu od mladih arhitekata, lekara, istoričara umetnosti, advokata, književnika rešenih da brane svoja prava na normalni život.

NJima moraju da priđu i da ih podrže svi ugroženi stanari centralne gradske zone i da od nemih posmatrača postanu glasni građanski aktivisti u ime normalnosti urbanog življenja i pre svega u ime zdravog razuma koji ovde neko hoće da im ukine.

Loši đaci morali bi da znaju da se u svetu sve više prave pešačke ulice a sve manje pešačke zone. Loši đaci moraju da znaju da nijedan grad u Evropi nema 20.000 metara kvadratnih pešačke zone i da je sramota da se sa tim hvale. Isto tako te zone moraju biti ispresecane pravim funkcionalnim kolovozima kako stanovnici centra grada ne bi živeli u Getu u kome svoje preminule sugrađane uvijaju u ćebe i nose na ramenima na pola kilometra udaljenosti.

Loši đaci bi morali još jednom da razmisle i puste uzanom kolovoznom trakom javni saobraćaj duž Vasine i Uzun Mirkove ulice sve do Ul. Tadeuša Košćuškog. Preostali prostor Vasine ulice i Studentskog trga treba prepustiti širokim trotoarima sa drvoredima, klupama i cvetnim žardinjerama a sve to može da uradi i neki beogradski arhitekta od 2.500 koliko ih ima samo u Beogradu ukoliko u međuvremenu nisu otišli u Dubai ili negde drugde po svetu.

I naravno ono što je najvažnije – odustati od besmislenog kopanja radi nekakve kiklopske podzemne garaže od 21.000 m kvad. I odmah krenuti sa sistematskim arheološkim istraživanjima bez obzira koliko će za to biti potrebno vremena i novca.

Za kraj jedna kratka lekcija iz istorije baš ovog lokaliteta kako bi loši đaci shvatili da je Vasina ulica najfunkcionalnija, najlepša i najvažnija ulica u Beogradu i da se iz nje ulazi u naše najvažnije muzeje, pozorišta, koncertne dvorane, studentske amfiteatre, hotele i nadam se i u civilizacijski vredne građevine Rimskog carstva od pre 2.000 godina – kada ih budu iskopali.

Pre 150 godina Beogradska varoš u Šancu bila je opasana zemljanim bedemima a unutra nakrcana divanijama turskih aga i begova i ispresecana krivim uzanim turskim sokacima. Sve sem Vasine ulice. Ova ulica je u to doba bila jedina prava ulica koja je od kapije vodila na Veliki pijac. A 1867. godine knez Mihailo Obrenović je naložio inženjeru Emilijanu Josimoviću da modernizuje Varoš u Šancu i to samo 14 godina pošto su Napoleon III i Žorž Osman krenuli sa modernizacijom Pariza i probijanjem širokih pariskih bulevara.

Emilijan Josimović je napravio ortogonalnu mrežu ulica a kao početni pravac prve regulacije upravo mu je poslužila Vasina ulica i veliko Kapetan Mišino zdanje koje je već bilo tada izgrađeno i to u strogoj regulaciji Vasine ulice.

Tako je Emilijan Josimović razmišljao o saobraćaju u centru grada iako se tada radilo samo o konjskim zapregama.

A onda su na scenu stupili loši đaci i krenuli sa gradskom hajdučijom.

Autor je arhitekta