Od drveta ne vide šumu

…kada čitav svet sve glasnije govori o globalnom problemu degradacije životne sredine, neki naši političari još uvek veruju u to da će voda sve odneti i da će šuma uvek iznova nići. A da li će?

U Čačku, već više od dve decenije, građani se bore da zaštite jedan od retkih zelenih pojaseva u gradu, takozvani Krasojevića zabran – stoletnu šumu i deo memorijalnog kompleksa Spomen park borbe i pobede. Menjale su se vlasti u ovom gradu na Zapadnoj Moravi i svaki put, svakoj narednoj,

Čačani su iznova morali objašnjavati zašto im je ta šuma toliko važna. Govorili su im da su to pluća grada, mesto sa izuzetno povoljnom ružom vetrova gde vazduh nikada nije zagađen; da je Spomen-park jedno od retkih izletišta, jedino mesto u gradu gde roditelji mogu odvesti decu na sankanje zimi, ili u šetnju leti; da se u neposrednoj blizini nalazi naselje koje ova šuma štiti od potencijalnih klizišta koja su već uneta u geografske karte ovog područja; da bi bilo krajnje nerazumno poseći čitavu šumu radi grobnih mesta koja će se ionako popuniti za svega godinu-dve; da je ovo mesto kao stvoreno za trim-stazu i slične sadržaje, a da se groblje može širiti i na južnu stranu brda gde nema šume, gde nema kuća.

Govorili su o svemu tome Čačani mnogo puta do sada, i čuli su ih – sve do sada. Ovoga puta izgleda da nisu. Ovoga puta pala su mnoga stabla, stradao je deo šume koji izlazi na jugoistočni proplanak odakle se pruža prelep pogled na planinu Jelicu i seoska naselja na njenim obroncima.

Da li će uskoro stradati čitava šuma, pitaju se građani? Da li je moguće da ih ovoga puta niko neće čuti, da niko neće zaustaviti ovo bezumlje? Da li je moguće da oni od drveta, od groba, ne vide šumu?… I nadaju se još uvek.

Nadaju se da će na kraju pamet prevladati i da će se neko razumno rešenje naći. Samo da ne bude prekasno!