Kao i svi drugi poslovi sa Arapima, i privatizacija Jat ervejza predstavljena je kao neviđeno pametna odluka.
Pričalo se da će Etihad svojim ugledom srpskoj avio-kompaniji, kada uđe u njegov sastav, biti otvorena nova tržišta, da će kroz sistem velikih brojeva moći jeftinije da dođe do aviona neophodnih za obnavljanje flote, da će širiti ugled i turistički potencijal zemlje, između ostalog i kroz predstavljanje bisera nacionalne kuhinje kroz avionski ketering.
I još mnogo toga.
Nijedna od optimističnih najava nije se ostvarila.
U startu dva partnera nisu bila jednaka – država Srbija dala je 90 miliona dolara za 51 odsto udela a Etihad 40 miliona kredita koji je kasnije konvertovao u 49 procenata vlasništva uz neprikosnoveno pravo da imenuje menadžment koji će odlučivati o svemu dok će ga, u krajnjoj liniji, plaćati Republika Srbija.
Kasnije se novac iz državne kase po raznim osnovama uliven u zajedničku firmu Er Srbija, multiplikovao, govori se o 700 do 800 miliona, ali bez uvida u dokumentaciju niko se ne usuđuje da makar i pretpostavi približan iznos.
Umesto novih tržišta koja su obećavana, broj linija se smanjio, čak i one nekada najprofitabilnije nisu zadržane a reč domaćih stručnjaka koji su se gradili u prethodnih pet-šest decenija JAT-a nadglasali su šeici i domaći političari.
Oni su određivali nove linije a kada se ispostavilo da za njih nema dovoljno putnika, kao na letovima široko reklamiranim za Ameriku ili Kinu, niko nije bio odgovoran.
I širenje flote ostao je samo san. Umesto novih aviona koji su obećani, Etihad je svojevrsnom šemom pranja novca dao Er Srbiji u podzakup dva stara „erbasa“ po trostruko većoj ceni nego što je sam platio za najam tih letelica.
Ispostavilo se da je samo na toj transakciji Etihad, na račun Er Srbije, zaradio 12 miliona dolara.
Na kraju, stradalo je i posluženje u avionu. Umesto slavodobno najavljenih domaćih specijaliteta, svelo se na keksić umotan u celofan. Da su bar vanilice…
Da sumiramo. Etihad se povlači iz Er Srbije. Svoje učešće letos je sa 49 smanjio na 18 odsto, za šta je država, preuzimajući 31 procenat akcija, platila 100 miliona dolara.
Ostavio je na čelu srpskog prevoznika svog direktora i deo menadžmenta. Za pogrešne odluke neće biti krivaca. Neće se znati ni koliko je para poreskih obveznika ubačeno u zajedničku kompaniju od 2013. do danas.
Tajnost te informacije štiti međudržavni sporazum, koji je sve poslove sa Arapima označio kao državnu tajnu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.