Od parizera do lažnog Luj Vitona

Recimo „Bedačenje bede“ je sasvim adekvatan naziv za ta svakodnevna obraćanja koja ponekad zaiskre svojom banalnošću i prostotom, da ne napišem nešto mnogo gore, da zaslužuju i nekoliko naziva koji se mogu po potrebi upotrebljavati. Nije taj parizer a ni ta tašnica pojava skora i odlika samo ove radikalske vlasti.

Setimo se devedesetih kada se jedan deo srpske privredne i intelektualne elite uz mnoštvo opslužitelja bogatio, pljačkajući narod i državu Srbiju, koristeći upravo mehanizme kojima je država raspolagala. Zajam za preporod Srbije, takozvana „Stara devizna štednja“, piramidalne banke, krediti iz primarne emisije po povoljnim kamatama uz neverovatnu inflaciju, jednu od najvećih, besomučno štampanje para, koferi puni deviza ka Kipru i ka drugim destinacijma za parkiranje novca, itd… Doduše, parizer se u to vreme zvao, prvo svinjska polutka a potom BUŠ (brašno, ulje, šećer), a tašnice su još uvek bile domaće ali bilo je skupih kompletića koje je onoliko ponosno nosila SPS vedeta Gajović, ukoliko se dobro sećam.

Naravski, u pozadini su se delili stanovi, beskamatni krediti, zaposlenja uz dobre naknade, zaplenjeni automobili i druga carinska roba a ovaj spisak nije sasvim dokučiv pa ću ga prekinuti. Metode crveno-crne koalicije su naravno usavršavane, pogotovu posle prepakivanja u crno-crvenu koaliciju. Tako je sad već bivša ministarka ovoga i onoga (energetike, građevinarstva i čega već), dama od 1000 kompletića, kako smo je već zvali među nama, na kraju izgubila u trci sa gospodinom od mnogo sakojčića iz, jeli, fundusa, a rezultat je i u toj trci kao i uostalom svim trkama koje „Sakojčić“ kao trči, unapred poznat. No, dok se menjaju imena na granicama velike praznine u skladu sa aktuelnim modnim trendovima, u pozadini stvari ostaju iste, odnosno rezultat je isti. Ako nema inflacije u dinarima, napravićemo je u evrima pa ćemo imati stalno povećenje plate u „zlatnom dobu“ iskazane u evrima čime se gospodin od mnoštva sakojčića hvali iako se za tu istu može manje kupiti no pre godinu dana.

Meni, ekonomskom laiku nije jasno kako je inflacija u Evropi tri posto a ovde 15 a kurs ostaje kao 2014. godine. To može da podnese samo lažna računica „pravog doktora nauka“ ministra finansija, ili je to račun guvernerke Narodne banke, ne znam. Dakle, pozadina ove praznine ista je, i opet kao devedesetih, iza scene dele se nekretnine, korupcija je pojela državu, poslovi se dele među partijskim ortacima po višestrukim cenama no su tržišne, o državnim ugovorima koji su tajna za građane o čijem se novcu radi, da i ne pišem. Sve to uz sveprisutne reči poput državotvornost, patriotizam, ljubav prema srpskom narodu (cvrc) kao jedini motiv bavlenja politikom (javnim poslovima), a znate već i sami, skoro smo se ugušili od tog ljubavnog zagrljaja.

Dakle, sav taj prostor između reči parizer i Luj Viton (kompletići i sakojčići) zatrpan je lažima, demagogijom, pohlepom, korupcijom, primitivizmom, nasiljem, neljudskošću, drugim rečima, upropaštavanjem svega čega se crno-crna ekipa dotakne. A opet kad se zagledam u prostor između te de reči, parizer i Luj Viton ja ne vidim ništa osim velike praznine. Kako uostalom istorijski i realan prostor mogu drugačije ispuniti ljudi (?) koji su unesrećili jedan (više naroda) u ime posedovanja tih tašnica, kompletića, lister i drugih odela a i računa na onim nekim destinacijama za parkiranje para. Prazno i bedno da i „Bedačenje bede“ nije adekvatno. Nema adekvatnog naslova koje uključuje i gađenje koje osećam.

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.