Foto: FoNet/Aleksandar BardaIako neprestano imam u vidu, nosim kao otisak u duši, prošlogodišnje majske tragedije u Ribnikaru, Malom Orašju i Duboni, neću ih uvoditi u ovaj tekst jer ga prevazilaze po dubini i višeslojnosti užasa.
U maju, u Srednjoj tehničkoj školi u Bačkoj Palanci, profesora pred penzijom, brutalno je prebio šesnaestogodišnji bivši učenik.
Krajem maja, u po bela dana, u dečijem parkiću, dva maloletnika su batinanjem usmrtila čoveka.
U junu je u školi „Jovan Dučić“ jedna „znaš-li-ko-sam-ja'“ majka krvnički pretukla nastavnicu biologije. Sutradan već, otac i majka jedne učenice prebili su učiteljicu škole Sveti Sava.
Prošle godine su dva učenika izmakla stolicu profesorki engleskog, sve se klibereći i snimajući svoj „podvig“.
Ovi ne samo srodni događaji, nego suštinski istovetni osim po mestima odvijanja i akterima, mogu se podvesti pod domino-efekat, copycat-efekat, socijalnu zarazu, zakone imitacije i sl.
Kao jedno od validnih tumačenja kako od manje, na izgled beznačajne pojave silom ubrzanja dolazi do ekstremnih ponašanja, pada mi na um „efekat razbijenog prozora“.
Ovaj sociološki fenomen opisuje kako vidljivi znaci nereda i zanemarivanja, pa i samo jedan takav znak, kao što je polomljeno staklo koje se ne popravi, mogu dovesti do povećanja antisocijalnog ponašanja.
Dakle, već i samo jedan vidljiv znak zapuštenosti može podstaći dalje vandalizam i propadanje u okolini.
Prema toj teoriji, jedan slomljeni prozor ne samo da može dovesti do lomljenja drugog prozora, već može čak navesti ljude da izvrše i druge vrste zločina ili kršenja socijalnih normi koje nisu povezane sa polomljenim prozorom čime dolazi do širenja delinkvencije i kriminala u društvenoj zajednici.
Još jedan naučni izraz, „inhibicija ukrštenih normi“, odnosi se u stvari na dezinhibiciju ili smanjenje samokontrole u odnosu na društvene norme. Termin „inhibicija“ se ovde koristi da opiše početni efekat gde kršenje jedne norme inhibira ili sprečava poštovanje drugih, potencijalno nesrodnih normi.
Poput lančane reakcije, kada se jedna norma prekrši, to može oslabiti inhibicije koje sprečavaju kršenje drugih normi, dovodeći do njihovog daljeg kršenja. Iako se na kraju događa dezinhibicija, početni impuls je inhibicija koja vodi ka tom efektu.
Još je u drugoj polovini 19. veka francuski sociolog i kriminolog Gabrijel Tard razvio teoriju o mimetizmu i socijalnoj zarazi. Ključni element njegove teorije je imitacija kao osnova društvenog života.
On je smatrao da je imitacija osnovni mehanizam kroz koji se ideje, emocije i ponašanja šire u društvu. Verovao je da se socijalna zaraza dešava kada se ponašanja ili emocije šire kroz populaciju na sličan način kao što se šire bolesti.
Njegova teorija imitacije bila je inspirisana onim što se dešava u hipnotičkoj sugestiji.
Prema Tardu, društvo funkcioniše na osnovu mnoštva mikro i makro hipnotičkih sugestija.
On je i šire društvene pojave objašnjavao sitnim psihološkim interakcijama između pojedinaca, koje se lančano šire, po hemijskom modelu.
„Pošto je, prema našem mišljenju, izvesno da su društveni odnosi zasnovani na imitaciji, najsocijalizovanije biće je ujedno i najimitativnije. Ali treba podvući veoma važnu tačku: potpuna imitativnost, sposobnost primanja raznovrsnih i raznostranih uticaja, a ne samo jednostranog uticaja kao u slučaju hipnotisanog subjekta, podrazumeva sposobnost da se odoli jednom izolovanom primeru, jednom posebnom uticaju“.
Drugim rečima, da ne bismo potpali pod vlast jednog dominantnog, nametnutog uticaja, neophodan nam je pluralizam uticaja – što će reći makar dodela pete nacionalne frekvencije zaista informativnom, nepropagandnom, kritičkom mediju.
Sve u svemu, poenta je da kršenje jedne društvene norme povećava verovatnoću kršenja drugih, često nesrodnih normi. Zamislimo sada kakvi su tek efekti sveprisutnog kršenja zakona i normi civilizovanog ophođenja, kao što su razni oblici verbalnog i fizičkog političkog nasilja koje sebi dozvoljavaju i vole sebi da priušte naši brojni „znaš-li-ko-sam-ja“ počinioci.
Tako se „znaš-li-ko-sam-ja-jer-sam-pod-protekcijom-s-vrha“ Milan Lađević, našao vlasnim da udari pesnicom u glavu novinara Cvijića, čisto da da primer i zamah socijalnoj zarazi.
Zatim, imamo promovisanje rijaliti psihosocijalne patologije kao što su kratkofitiljaška, eksplozivna ponašanja, neobuzdani afekti, provociranje, unošenje u lice, urlanje, vrištanje, guranje, šamarenje, lomljenje pokućstva.
Efekat razbijenog prozora biva ojačan i efektom hiperizloženosti.
U društvenim naukama, posebno u psihologiji, ovaj efekat se odnosi na tendenciju ljudi da razviju preferenciju za stvari kojima su češće izloženi. Ponovljeno izlaganje nekom stimulusu povećava naklonost i familijarnost, a da toga nismo ni svesni.
Suština je da što češće nailazimo na nešto, to nam se više sviđa, samo na osnovu poznatosti.
To je ono što se zove „normalizacija nenormalnog“ ili, po uzoru na izraz skovan u vreme korone, „nova normalnost“.
A znamo svi kome smo i čemu hiperizloženi, ko i šta nam svakodnevno ulazi u oči, uši, domove i mentalni prostor.
Opšte je poznata činjenica da su elite moći te koje imaju značajan uticaj na oblikovanje društvenog mentaliteta i karaktera.
One postavljaju standarde za ono što se smatra uspešnim i poželjnim u društvu.
Elite kontrolišu ili imaju veliki uticaj na medije i tokove informacija, što im omogućava da oblikuju javno mnjenje u koje spadaju ne samo naši pogledi na stvarnost, nego i naše emocionalne reakcije, samim tim i ponašanja.
Ponašanje elita služi kao model za ostatak društva, bilo kroz direktno oponašanje (zakon imitacije ili hipnotičke sugestije, socijalna zaraza) ili kroz postavljanje standarda za socijalni status (nagrađivanje određenih modela ponašanja statusom, bogatstvom i privilegijama).
Osokoljeni, s lanca pušteni „znaš-li-ti-ko-sam-ja?“ i „pa šta?“ likovi i što bi rekli klinci likuše, u prevodu, „mene ne obavezuju nikakve društvene norme ni zakoni“ i „razbijam prozore, čitave zgrade, kvartove i glave jer mi se tako može“ naši su unutrašnji varvari.
Razbijaju nam društvo, lome ljudskost u nama.
Nisu nam potrebni spoljni varvari da nas pokore. Srećom, ima i nepokorenih, koji mogu da pokrenu lančanu reakciju socijalne zaraze u drugom smeru.
Autorka je psihoteraputkinja
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
