Od rektora do dekora

Uz stihove Alekse Šantića smo se pre pola godine oprostili od predsednika prve Vlade Republike Srbije, prof. dr Dragutina Zelenovića.

Sahrane u doba korone su posebno tužne zbog malog broja ljudi koji na njima može da prisustvuje, ali to ne opravdava činjenicu da niko kao predstavnik Vlade nije bio prisutan.

Profesor, tako smo ga svi zvali, nije sahranjen u nekoj aleji, nego u grobnici koja svojim mestom i spomenikom odudara od ostalih po skromnosti tako da samo njegovi poznanici i prijatelji mogu imati saznanje kakva ljudska veličina tu počiva.

Dragutin Zelenović je sin solunskog dobrovoljca iz Hercegovine, koji je prošao sve golgote Prvog svetskog rata, kolonizovanog u Sirigu pored Novog Sada.

Porodica Zelenović je izbegla pokolj u aprilu 1941. godine kada se mađarski okupator svetio kolonizovanim Srbima i Profesor je kao trinaestogodišnji dečak sa roditeljima, braćom i sestrama spas našao u Hercegovini.

U Sirig se se vratio 1945. godine sa majkom i dva brata.

Oca su mu ubile ustaše, dve sestre i brat, narodni heroj Danilo, poginuli su u partizanima.

Završio je Mašinski fakultet u Beogradu, osnivao i razvijao Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, gradio svetski renome fabrici Jugoalat.

Bio profesor i dekan FTN, zatim i rektor Univerziteta u Novom Sadu.

Napisao je 26 stručnih knjiga, predavao na svetskim fakultetima, bio je i dopisni član Srpske akademije nauke i umetnosti.

Politikom se bavio tri godine, prvo kao član Predsedništva SFRJ, a zatim je, posle prvih višestranačkih izbora, 1991. godine postao predsednik Vlade Republike Srbije.

Ostavku je podneo posle 11 meseci jer se nije slagao sa politikom Slobodana Miloševića uz priznanje, nama koji smo ga poznavali, da mu je bavljenje politikom jedna od životnih grešaka.

Nismo bili ideološki istomišljenici, ali je Profesor za sve bio oličenje slobodoljublja, patriotizma, časti, mudrosti, dostojanstva, stručnosti i skromnosti.

Danas je predsednica Vlade Ana Brnabić, koja pomenute osobine ne samo da ne poseduje, nego i ne zna šta znače ovi pojmovi. Činjenica da ne poseduje nijednu od navedenih osobina je i preporučilo za najvišu funkciju u državi.

Biografija Ane Brnabić u profesionalnom smislu počinje 2016. godine jer je do tada bila niko i ništa.

I dalje je niko i ništa samo što se, na našu žalost, naziva pemijerkom.

Put sunovrata jednog društva je put od Dragutina Zelenovića do Ane Brnabić.

Mi smo taj put „temeljno“ gradili 30 godina i treba da se stidimo zbog toga.

Istoričari i psiholozi će jednog dana objasniti kako je jedan narod uspeo da tako osramoti svoje pretke i izda svoje potomke.

Zato se stalno podsećajmo stihova sa početka teksta i pokušajmo da ispravimo ovu našu sramotu.

Autor je predsednik UG „Most solidarnosti“ Novi Sad