Od Šešelja knjige, od Palme kobasice

Ima li onih koji nisu iz Niša koji znaju koga naprednjaci kandiduju za prvog čoveka najvećeg grada na jugu države?

Još gora stvar je što to ne znaju ni mnogi Novosađani, ni Nišlije. Šta da kažemo onda tek za kandidate, programe i ideje opozicije u ovim gradovima ili drugim manjim opštinama?

To možda ne znamo, ali znamo da nam se predsednik prethodnih nedelja lavovski borio da smanji koji glas za Rezoluciji o Srebrenici na Skupštini UN. Znamo da nismo genocidan narod, jer se na toj poruci i u medijima više insistiralo nego na porukama izborne kampanje. Znamo da su se na kraju predsednik, ali i cela Vlada ogrnuli zastavom. Posle su se i u centru Niša palile baklje.

Jedan Nišlija, Novosađanin, Bujanovčanin, Zrenjaninac znaju sve pobrojano, ali ne i ko će da brine o njihovim gradovima i opštinama u naredne 4 godine.

Ako bi hteli to da saznaju iz medija sa nacionalnom frekvencijom videli bi da je Aleksandar Šapić taj koji se kandiduje za gradonačelnika Beograda i opet bi videli predsednika Vučića kako u promo spotovima govori o „Srbiji sutra“. Onda bi možda stali i zapitali se – da li je samo Beograd Srbija? Ili se možda bira novi predsednik? Ili republički parlament?

A nije ni čudo što je prosečan građanin zbunjen. U zadnjih 10 godina, koji god da su izbori bili, čak i oni u mesnim zajednicama, SNS je uvek kandidovao Vučića. I prosečan SNS glasač je uvek glasao baš za njega. Niti je on znao, niti ga je mnogo zanimalo koji su izbori u pitanju, bilo mu je važno samo da mu Vučić pobedi. Kažu ljudi da i kada zovu iz štaba SNS da agituju ili rade interne ankete postavljaju pitanje „hoćete li podržati Vučića na predstojećim izborima“ ili „možemo li Vučić da računa na Vaš glas“. Tako nekako. U Srbiji je Vučić politika.

To je bio taj prvi korak koji je ugazio ideju lokalnih politika i političara. Odavno je beogradizacija politike počela da krnji bitnost lokala, a usmerenje na jednog čoveka i stvaranje kulta ličnosti poslednjih godina polako obesmišljavaju čitav politički sistem na koji smo navikli.

Da budemo realni, ingerencije lokalnih političara nikada nisu bile velike, a dodatno su i smanjivane različitim izmenama zakona poslednjih godina. Ali za građane su oni i tek kako bitni. Oni su ti koji su dužni da im obezbede zdravu pijaću vodu, prazne kante, čiste ulice, nove parkove, vrtiće, zanimljive sadržaje, nova parking mesta…

Neće time da se bavi Vučić. Kao što se nije ni bavio. I to se vidi na primeru Niša. SNS vlast koja je tu već 12 godina uvek je dolazila u fotelje ogrnuta Vučićevom slikom. NJihova nesposobnost je isplivavala već prvog dana nakon preuzimanja dužnosti. Ali svi su oni uredno izgurali četvorogodišnje mandate praveći od Niša sve manji i manji grad. Vučić prstom nije mrdnuo. Sve dok sad njegovom ili nečijom tuđom odlukom iz vrha SNS nije počišćena cela jedna garnitura niških naprednjaka.

Onih naprednjaka koji nisu čuli svoje sugrađane, već su slušali glas vođe u ugaženom sistemu lokalne politike.
I nije to gaženje dolazilo samo od SNS. Evo, ovih dana, u jeku predizborne kampanje naprednjačku listu u Nišu uveliko reklamiraju niko drugi do Vojislav Šešelj i Dragan Marković Palma. Ne, oni nisu kandidati za odbornike, ali su došli u Niš. Svako sa svojim proizvodima.

Šešelj je delio „knjige“, a Palma kobasice i pljeskavice. Dojučerašnji predsednik Skupštine jedne, i dalje manje Jagodine, je deleći mesne produkte Nišlijama na pijaci, uspeo da prekori nosioca liste SNS za predstojeće izbore Dragoslava Pavlovića.

– Danas smo doneli ovde u Medijanu bečku kobasicu, to je najbolji specijalitet u Beču, da probate, i ćevape… Gde je gradonačelnik? Budući. Spavaš gradonačelniče, do 10 sati umesto da me čekaš u pola 10, ti spavaš – rekao je Palma na pijaci,a prenele su „Južne vesti“:

Naravno da je, eto kako smo saznali budući gradonačelnik, to sa osmehom ispratio i opravdao se „da je bio sa udruženjem“. Kasnije je pojeo svoj sendvič, dok je slušao kako su male penzije, a narod mnogo gladan.

Ozdravljenje srpskog političkog sistema je nužnost. Lokalne politike su važne, jer su najbliže građanima. NJihov su servis. Decentralizacija nije samo floskula, već potreba. Građani moraju da znaju da za njihove probleme na lokalu nije rešenje „zvaćemo Vučića“, već idemo u institucije koje su za to nadležne. Kod onih koje smo birali i koje plaćamo.

Dok to ne shvatimo i ne promenimo, dolaziće neki ljudi koji misle da su bitni i deliće narodu kobasice, a za uzvrat će tražiti glasove. Za još četiri godine nebrige. Niš za to više nema vremena.

Autor je novinar iz Niša

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.