Od Švajcarske do Islamske države i nazad

Na ovaj način vlast se sakriva iza besmislenih cifara i time prikriva katastrofalno stanje u društvu i državi.

Primera radi, od tadašnjeg ministra policije i čoveka od najvećeg Vučićevog poverenja, Nebojše Stefanovića, svojevremeno smo mogli čuti da je stopa kriminala u Beogradu u toku 2019. godine bila manja za 14,8 odsto u odnosu na 2018. i da je kriminal u stalnom padu.

Njegova stranačka koleginica Marija Obradović je pak u Narodnoj skupštini krajem 2018. rekla kako je broj mafijaških ubistava pao za 34 odsto u periodu 2014. do 2018, čime se tada objašnjavalo kako smo šampioni u borbi protiv kriminala i kako nam u tome nema ravnih u Evropi, te da još malo i postajemo bezbedni poput Švajcarske.

Dakle, ne tako davno statistički i u medijima je delovalo kako građani slobodno mogu da se vrate da spavaju u parku na klupama kao u „staro dobro Titovo vreme“.

Međutim, onda je došla 2020. i prema tvrdnjama samog Aleksandra Vučića klan Velje Nevolje je na najsvirepiji mogući način usmrtio više od deset ljudi, a planirao je još ko zna koliko ubistava.

Prema rečima predsednika Srbije, ovi kriminalci su ljudima sekli glave, vadili oči, sekli uši i noseve pri tome sve snimajući.

Statistički gledano klan Velje Nevolje je Srbiju postavio na evropski tron jer imamo rast od preko 1.000 odsto u svirepim likvidacijama, čime smo bukvalno preko noći od Švajcarske došli od ISIS-a.

Dodouše, ovom statistikom se baš i ne hvale iako smo tu nesporno bez premca u Evropi i šire.

Na sličan način kao što smo bili „šampioni“ u borbi protiv kriminala danas smo „šampioni“ u borbi protiv korone.

Doduše, niko od nadležnih se ne trudi da nam objasni odakle u 2020. 14.000 ljudi više umrlih nego u 2019. iako je zvanično od korone umrlo oko 3.500.

Nema objašnjenja ni za najveću smrtnost lekara i medicinskog osoblja u čitavoj Evropi.

Takođe, ni Interpol više ne bi mogao da utvrdi broj respiratora u Srbiji niti koliko i kojih vakcina i po kojoj proceduri je nabavljeno.

Ujedno, nema logičnog objašnjenja ni za to što su pravljene „spejs-šatl“ bolnice za obolele od korone, a da bi se potom najavilo da će više stotina postojećih zdravstvenih objekata biti ugašeno i vrlo verovatno prodato jer zauzimaju mesto nekom građevinskom investitoru koji treba da opere mafijaške pare.

Nimalo se ne bih iznenadio ukoliko se veoma brzo „šampionska borba protiv korone“ pretvori u međusobni obračun zaraćenih kriminalnih klanova u SNS-u i da onda čujemo da je i tu postojala nekakva mafijaška zavera i da su lekari i građani masovno umirali zbog recimo izdaje Zlatibora Lončara, u kojeg je Vučić imao bezgranično poverenje.

Možda upravo iz tog razloga predsednik Srbije izbegava da primi vakcinu jer nema poverenja u sopstveni zdravstveni sistem?

Sve u svemu, bez obzira na masovnu manipulaciju istina izbija na videlo i sve više ljudi u Srbiji vidi duboku kriminalizaciju društva i sveopštu korupciju.

Svedoci pokajnici poput Vladimira Đukanovića, narodnog poslanika i člana predsedništva SNS-a, javno nam potvrđuju da je centar mafije upravo u ovoj stranci i da stvari prete da eskaliraju.

I sam Vučić zna da se sprema pravi mali prljavi rat u kojem će se do istrebljenja boriti njegovi najbliži saradnici, a sve uz poklič: „Aco, Srbine!“. Za njega lično, ali i za državu Srbiju najbolje bi bilo da raspusti to leglo mafije zvano Srpska napredna stranka, čime bi se preko noći stvorili preduslovi za mirnu i pravednu tranziciju.

Autor je predsednik Narodnog slobodarskog pokreta