Od Vebera do Stefana Nemanje

Prostor kojim je vladao veliki župan je na severu dosezao do Rudnika i nikada za vreme svoje vladavine nije bio u Beogradu.

Prvi put ga je tu dovukao u bronzanom liku Aleksandar Vučić.

Ono što odlikuje Stefana Nemanju je da je u bici kod Pantine 1189. godine potukao vizantijskog cara Manojla Komnina i tako oslobodio sadašnji prostor Kosova i Metohije i Toplice.

Stoga, ako je želeo da postavi spomenik Stefanu Nemanji, odnosno Svetom Simeonu, onda je to moralo da bude u južnoj srpskoj pokrajini.

Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ nudi predsedniku Srbije besplatne časove iz istorije srednjovekovne srpske države naročito iz vremena Nemanjića.

Ako baš bude zainteresovan, Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ ga može podučiti i nešto ranijoj istoriji Srba iz vremena vladarskih kuća Drvenarevića i Klonimirovića.

Jedini Nemanjić koji je čvrsto vladao Beogradom bio je car Dušan Silni.

Nešto ranije, ali samo kao miraz Beograd je držao i kralj Dragutin jer je ženeći se mađarskom princezom dobio ovaj grad kao i Mačvu i Semberiju.

Pomenuti car Dušan Silni je osim Beograda na severu držao i Slavoniju, Baranju, Rumuniju i čak Moldaviju.

Stoga, ako je predsednik Srbije jednom Nemanjiću želeo da podigne spomenik, onda to pripada caru Dušanu.

Međutim, danas kao „mirotvorac“ on se boji da jednom „osvajaču“ i velikom državniku podigne spomenik.

Interesantno je da je u poslednje vreme Aleksandar Vučić počeo da se diči pravoslavljem i svetosavljem.

Ovo iz razloga jer se za godinu dana približavaju beogradski i predsednički izbori pa su mu potrebni nacionalni glasovi.

Pre samo nekog vremena on je na sva usta hvalio protestantizam i Vebera rugajući se i pravoslavlju i svetosavlju.

Podsmevao se i Nebeskoj Srbiji i caru Lazaru.

Oduševljavao se carom Muratom, koga je isticao kao velikog vojskovođu.

U želji da sebe što više istakne kao crkvenog darodavca on ignoriše zasluge drugih koji su u obnovi i gradnji crkava i manastira uradili mnogo više od njega.

Zaboravio je da spomene one koji su dali najveći deo sredstava za izgradnju Hrama Svetog Save kao i one koji su najviše uradili u freskopisanju i uređenju unutrašnjosti hrama.

To se naročito odnosi na Rusku Federaciju i predsednika Putina.

Iako je tek u pedesetoj godini otišao da poseti manastir Hilandar, obnovu ovog manastira pripisuje sebi iako svi dobro znamo da najveće zasluge za obnovu Hilandara ima nekadašnji predsednik vlade Vojislav Koštunica.

Ako je već želeo nekome da podigne spomenik, za predsednika Srbije prikladnije bi bilo, zbog geografskog porekla, da podigne spomenik Kulinu banu ili Tvrtku Kotromaniću.

Imajući u vidu dosadašnje ponašanje i držanje predsednika Srbije, inače najvećeg tajkuna u njenoj istoriji, ne treba sumnjati da će se, naročito ako za njega budu bili uspešni predsednički izbori, on ponovo vratiti i Veberu, i protestantizmu, i caru Muratu.

Saopštenje Informativne služba Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“