Odbranimo beogradske ulice

Dvadeset dve godine pre nego što će nastati Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca sa Beogradom kao glavnim gradom buduće države, u prestonici Kraljevine Srbije osvanule su ulice Dalmatinska, Sarajevska, Kotorska, Višegradska, Vardarska, Bokeljska. Od 1896. godine do danas u Beogradu su se smenile mnoge vlasti i dinastije.

Ko još pamti Obrenoviće, Karađorđeviće, Broza, Miloševiće. Tako će već koliko sutra biti i sa vučićevcima.

Neke uprave grada Beograda postavili su i okupatori koji su u svojim osvajačkim pohodima prodefilovali kroz prkosnu prestonicu Srbije, slomivši zube o beogradsku kaldrmu.

Mnogo okupatorskih vojnika izginulo je u Sarajevskoj ulici braneći prilaz železničkoj stanici tokom operacije oslobađanja Beograda oktobra 1944.

Pali su u toj ulici i heroji koji su jurišali na fašističke tenkove i borna kola namerni da iz grada slobode proteraju okupatore.

Ali ni tim okupatorima koji su privremeno umarširali u prestonicu prethodno je razorivši besomučnim bombardovanjem, nije palo na pamet da menjaju nazive beogradskih ulica.

Naziv Pariske ulice nije promenjen čak ni tokom besmislene NATO agresije na Srbiju, kada su bombe iz francuskih ratnih aviona padale i po Beogradu i po Srbiji u proleće 1999. godine.

Pre 126 godina Nikoli Jovanoviću, uredniku Beogradskih opštinskih novina, na pamet nije moglo da padne da će tolike okupatorske vojske proći prestonim gradom i ulicama Sarajevskom, Vardarskom, Dalmatinskom.

Ali i da će građani Beograda na tim istim ulicama dočekati oslobodioce. Još manje je mogao i da pomisli da će posle 126 godina Beograd biti posednut od strane naprednih okupatora koji će ga razoriti i uništavati na momente i gore od osvajača koji su ognjem i mačem hteli da pokore slobodoljubivu prestonicu.

Kad bi čuo da danas u Beogradu neki polusvet ne samo da menja izgled grada idiotskim i faraonskim projektima, već i kroz istoriju ustaljene nazive ulica i trgova koji su preživeli čak i period ideološkog jednoumlja i potonjeg bezumlja, ne da bi se prevrnuo u grobu, već bi verovatno proučavao i efekte rotacionog kretanja zajedno sa mnogim poznatim i znamenitim gradonačelnicima grada na ušću Save u Dunav.

Čime je Beograd zaslužio takav prezir i mržnju naprednih okupatora?

Zašto se kompletni idioti ovako surovo svete gradu koji je svakog prigrlio u svoja nedra?

Kome je palo na pamet da menja nazive ulica koje podsećaju na geografske odrednice bivše države?

Mnogi nazivi beogradskih ulica prihvaćeni su pre nego je ta država i nastala.

Razumem da je šef AVačkog klana tražio od večitog zamenika gradonačelnika Beograda da ne dira naziv Sarajevske ulice.

Sarajevo je grad koji ga podseća na mladost, koji je nišanio kroz skupštinski mikrofon određujući artiljerijske koordinate rečenicom – ubijte jednog Srbina mi ćemo stotinu muslimana.

Pa to je uostalom rodni grad njegovog političkog oca Vojislava Šešelja, a u očevinu se ne dira.

Ali, hoće li napredni okupatori promeniti i ime Skadarske ulice? Nije li Skadar grad u Albaniji?

Koja će hvala Vučiću, uskoro postati Velika Albanija. Malo li je srpskih glava palo u borbama za Skadar tokom Prvog balkanskog rata.

Šta će nam Vardarska ulica?

Da nas podseća kako je Vardarska vojska oslobodila Južnu Srbiju i Kosovo i Metohiju pride.

Sada kad šef AVačkog klana svom koalicionom partneru Ramušu Haradinaju predaje južnu srpsku pokrajinu, kad se sprema da nam zadijaspori svetu srpsku carsku lavru Visoke Dečane, verovatno će reći da nam ne treba ulica Dečanska.

Kome treba Lička ulica u Beogradu. Treba nekog možda da podseti da je u toj Lici rođen Nikola Tesla.

Ili da je sa tog prostora zbog politike Aleksandra Vučića proterano svo srpsko stanovništvo 1995. Kao što je proterano sa Kosova i Metohije 1999. takođe zbog izdajničke politike čiji je jedan od ideologa i kreatora bio baš današnji šef AVačkog klana.

Pa će nam već sutradan reći da nam ne treba ni Kosovska ulica.

Ali mu u nedostatku adekvatne terapije lako može pasti na pamet da je ulica Gospodara Vučića dobila naziv po njemu.

Pa kad imamo ulicu Gospodara Vučića, što ne bi imali i ulicu Gospodar Andreja? Zar samo braća Miloša Obrenovića da imaju ulice Gospodar Jovanovu i Gospodar Jevremovu.

Nek dobije i Gospodar Andrej ulicu.

Evo onu na Dedinju gde ima najviše kuća, ili neku na Novom Beogradu u kojoj ima najviše kvadrata, ili onu u kojoj je oteo najviše prestoničkih restorana.

A i ne ide da po ulicama koje nose nazive po odrednicama nekih balkanskih zabiti jezde rendž rover džipovi komunalne milicije od cirka 50000 evra. Pa ne sipa se novo vino u stare bačve i mešine.

Svi članovi naprednog kartela bi trebalo da dobiju po jednu ulicu. Ili da makar jednu ulicu u Beogradu za početak nazovemo po njima.

Recimo Bačvansku. Makar onaj deo te ulice u kome se nalazi Centralni zatvor.

Ionako će većini viđenijih članova tog naprednog mafijaškog klana Bačvanska ulica uskoro biti adresa stalnog mesta boravka. Duže vreme.

A do Bačvanske ih obavezno treba voziti belim rendž rover džipovima, da bi se pokazala snaga i autoritarnost države.

U dvorištu budućeg stalnog mesta boravka neka ih sačeka okićena jelka od 96.000 evra da im pravi hlad u vrelim letnjim danima.

Da bi se pokazala veličina napredne bahatosti i osionog primitivizma koji su demonstrirali svih ovih godina besomučno pljačkajući Beograd.

Dok se pripadnici AVačkog klana busaju u kukavne grudi patriotske, podsećajući nas koliko vole Beograd i njegovu kasu, valjalo bi se setiti da Beograd ni dan danas nema bulevar sećanja na žrtve Jasenovca i Jadovna.

Niti ulicu Starca Vukašina iz Kelpaca koji će na jasenovačkom stratištu gde je stravičnom smrću umoreno nekoliko stotina hiljada ljudi, ustaškom koljaču izgovoriti rečenicu kojom se upisao u večnost:

„Samo ti, sinko, radi svoj posao!“

I vi drumski razbojnici i rasipnici koji ste se dočepali beogradske kase samo radite svoj posao. Ako slučajno čujete neki huk u pauzi dok odmarate od plačkaških pohoda i otimačine, nije vam se pričinilo. To sloboda i pravda koračaju Srbijom i Beogradom, to njihovi koraci odjekuju u marku Sarajevske, Dečanske, Ličke, Bokeljske… i idu ka vašim vratima.

Ne bi li upalili svetlo u Srbiji.

A račun za mrak ispostaviće vama!

Autor je aktivista Građanskog otpora