Ode Abe

A čovek nije bilo ko. Ništa manje nego premijer Japana.

Šinzo Abe, premijer Japana, bio je u poseti nekim evropskim državama, između ostalih i Srbiji, gde su mu se pridružili (uglavnom) predstavnici japanskih kompanija koji posluju u našoj zemlji.

Iako je Japan treća svetska ekonomska velesila, poseta premijera te zemlje prošla je relativno nezapaženo. Možda zato što je „pala“ na Srpsku novu godinu, i nije joj bila posvećena bog zna kakva pažnja, mada je to bila prva poseta japanskog premijera Srbiji posle 30 godina. Suzdržanost i tanka medijska pokrivenost posete japanskog premijera više su izuzetak nego pravilo. Kako srpski političari i mediji umeju da budu raspojasani kad im stigne u posetu neki važan gost videlo se, na primer, kad su dolazili kineski, ruski ili lider Ujedinjenih Arapskih Emirata – Si Đinping, Vladimir Putin ili Muhamed bin Zajed al Nahjan. Kad oni dođu, Srbija se istopi od milosti, a kad odu, Srbija se ozari od obećanja koja su oni ostavili. A obično su „ostavljali“ obećanja teška po nekoliko milijardi dolara/evra koje su se jednom našem ministru priviđale kao 10.000 milijardi evra pa se javnost s njim sprdala nekoliko dana. Nešto od tog repertoara „u najavi“ moglo se čuti i pred posetu premijera Abea. Predsednik Srbije je, u intervjuu za RTS, rekao da od te posete očekuje značajnije investicije.

Šinzo Abe nije, međutim, tip političara koji drži „u rukavu“ milijarde i prosipa ih na svakom koraku kao carski vrtlar ružine latice. Niti je Japan ekonomija koja se ekstrovertno i raskalašno po svetu razbacuje milijardama dolara, iako ih ima prilično i iako je vrlo aktivan globalni investitor. Japanski premijer ostao je ravnodušan na ponudu predsednika Vučića: „Srbija ima mogućnosti i da subvencioniše investitore“ i hvalospev kako je Srbija „najbolje mesto za investiranje u Evropi“. Premijer Abe samo je podsetio domaćine da je pre njega u poseti Srbiji bila japanska poslovna alijansa, čiji je posao da pregovara i donosi značajnije investicije. „Nadam se da će ta poseta biti plodonosna“, bio je odgovor premijera na ponudu predsednika. „Predložio sam predsedniku Vučiću inicijativu za saradnju sa Zapadnim Balkanom“, bilo je najviše što se moglo izvući iz japanskog premijera, a usput je izrazio kurtoaznu nadu da će dve zemlje ojačati odnose u ekonomskim, političkim, kulturnim, ljudskim i ostalim sferama.

Dva dana pre nego što je Srbiji predložio „inicijativu“, premijer Abe sklopio je pakt s tri baltičke države-članice EU – Estonijom, Letonijom i Litvanijom o podsticanju ekonomskih i političkih veza. Na sklapanje pakta Japan se odlučio jer smatra da su tri oblasti – informaciona tehnologija, saobraćaj i medicina – najveća šansa za poslovnu saradnju. Premijer Abe pohvalio je i teretnu luku u Rigi, koja će omogućiti snabdevačima iz Azije da isporučuju proizvode tom delu Evrope.

Ode Abe, a nama osta pouka. Ozbiljne zemlje, a Japan to jeste, sklapaju paktove koji počivaju na obostrano jasno izraženim interesima, stabilnim institucijama i efikasnoj pravnoj državi. Japan veruje da je to dugoročniji i održiviji oblik saradnje od ličnog prijateljstva državnika i subvencionisanja investitora. Nije nevažno, naprotiv, da je Japanu i njegovim poslovnim ljudima ključna garancija uspešnog biznisa to što su Estonija, Letonija i Litvanija članice Evropske unije. U odnosima s takvim državama japanski premijer vidi sebe kao „ledolomca“ za kompanije i akceleratora saradnje.

Autor je novinar