Odgovor braći muslimanima

Poznajem mnogo muslimana i izuzetno cenim njihovo poštovanje tradicionalnih i porodičnih vrednosti, njihov preduzetnički duh i poslovni moral, kao i lojalnost prema državi Srbiji.

Posebno cenim veliki broj njih koji nisu poslušali poziv svojih političkih prvaka i odbili su da na predsedničkim izborima glasaju za Aleksandra Vučića, jer su to smatrali krajnjim poniženjem i licemerjem. Aleksandar Vučić je prešao put od vatrenog i lažnog srpskog nacionaliste do evrofanatika i obožavatelja sultana Murata, i takvom čoveku se jednostavno ne može verovati.

Političke kombinacije koje su zarad ličnih i partijskih interesa sa aktuelnom vlašću napravili pojedini politički predstavnici muslimana u Srbiji – sigurno ne odražavaju većinsko mišljenje naše braće iz Raške oblasti.

Dobro je poznato da nas povezuje isti jezik i poreklo, podneblje i država u kojoj živimo i sudbina. U Dverima, za razliku od aktuelne vlasti, muslimani u Srbiji imaju pouzdanog sagovornika i saveznika za odbranu svih tradicionalnih i porodičnih vrednosti do kojih i te kako drže. Zato su Dveri mnogo bliže muslimanima nego aktuelna vlast, jer smo za porodicu, a ne gej parade, za domaće preduzetništvo i zanatstvo, a ne subvencionisanje stranih firmi, za poštovanje vere i religioznog načina života, a ne ateizam.

Da li ima tema oko kojih se ne slažemo? Ima ih i one su krupne i ozbiljne, ali nikada ne smemo dozvoliti da budu prepreka našoj dobroj saradnji, komšijskim i bratskim odnosima. Nas Srbe vređa kada se Raška oblast naziva Sandžak, jer nas to podseća na okupaciona vremena kada su naši preci nabijani na kolac i odvođeni kao deca u janjičare. Sandžak je okupacioni termin iz vremena turskog ropstva, i za nas je prihvatljiv jedino naziv Raška oblast, ili – kako to nalaže zvanična teritorijalna organizacija Srbije – Raški upravni okrug.

Što se tiče pitanja jezika, pozivamo se na autoritet Vuka Stefanovića Karadžića, koji je smatrao da je srpski jezik jedinstven i da njime govore Srbi sve tri vere: pravoslavne, rimokatoličke i islamske. Bosanski ili bošnjački jezik u tom smislu postoji kao regionalna varijanta srpskog jezika, i ne vidim zašto naša braća muslimani ne bi mogli govoriti srpskim jezikom u Srbiji. Potpuno je pogrešno reći da se time što govore srpskim jezikom negira njihova narodnost, jer onda narod ne bi mogli biti ni stanovnici SAD, Australije ili Austrije, jer Amerikanci i Australijanci govore engleskim jezikom, a Austrijanci nemačkim, bez obzira što između npr. engleskog u SAD i Velikoj Britaniji ima određenih razlika.

Razume se da su naša braća muslimani u Raškoj oblasti narod, ali bošnjačka nacija je već politička konstrukcija koja miriše na separatizam. Nagledali smo se izmišljenih nacija, autonomija i republika na bivšem jugoslovenskom prostoru i dobro znamo i kako to počinje i šta su krajnji ciljevi. Niko nikome ne brani da se nacionalno opredeljuje kako god želi, ali se postavlja pitanje zašto muslimani u Srbiji ne bi bili Srbi muslimanske veroispovesti? Ne samo zato što je većina porodica srpskog porekla, već što je u pitanju koncept nacionalne države kakav postoji širom sveta. Npr. u Francuskoj – svi su Francuzi, različitog porekla i vere. Mnoge porodice u Raškoj oblasti su prisilno islamizirane u vremenu turske okupacije i znaju svoje srpske korene i čuvaju svoje pravoslavne porodične ikone. Niko ne treba i ne sme da bilo koga prisiljava da se vrati svom poreklu, ali ne treba i ne sme ni da mu brani da to učini.

Bez obzira na ove filološke, religiozne, političke i istorijske teme oko kojih možemo da se rvemo letnji dan do podne kao Marko Kraljević i Musa Kesedžija – treba da se okrenemo stvarima koji život znače i u kojima smo podjednako ugroženi od strane aktuelne vlasti: iseljavanje mladih u inostranstvo, nametanje antiporodičnih i antitradicionalnih vrednosti našem društvu, domaća privreda i poljoprivreda, opstanak sela, socijalno ugroženi slojevi stanovništva…

Da ono što Dveri kažu prate i dela dokazali smo i na konkretnom primeru kada smo Narodnoj skupštini predložili Deklaraciju o izražavanju počasti svim građanima Srbije nesrpske nacionalnosti koji su poginuli u ratovima za zajedničku nam otadžbinu Srbiju. Ova skupštinska deklaracija podrazumeva popis svih postradalih i njihovo pamćenje kroz podizanje spomenika. Uvek smo govorili i ponovićemo: žrtva koju su podneli pripadnici drugih vera i nacija za slobodu Srbije treba i mora da bude poštovana duplo više u našem narodu i državi nego što je izraženo poštovanje prema Srbima koji su dali svoje živote za Otadžbinu. Zato nemam nikakve sumnje da će doći do razumevanja između Dveri i naše braće muslimana u Raškoj oblasti, jer se nalazimo na istom zadatku odbrane i očuvanja naših tradicionalnih i porodičnih vrednosti.

Autor je narodni poslanik i predsednik Srpskog pokreta Dveri