Odgovor na tekst Branislava Klanščeka: Zašto na RTS-u nema debate o litijumu?

Nisam stručnjak za medije, nisam ni producent, ne umem ni da režiram, ali o životnoj sredini i o zaštiti voda po nešto znam. Ako ne iz drugih razloga, onda jer sam duže od 10 godina angažovan na predmetima Zaštita voda i Monitoring kvaliteta površinskih voda, na studijskom programu koji se zove Ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa.

Naglašavam „zaštiti“ zemljišnih i vodnih resursa. Moj posao je da ne „zabijam“ glavu u pesak i pravim se nem dok se u praksi uništava upravo ono što predajem studentima da moraju da čuvaju. Mogu da razumem da nekom kome je u fokusu samo „šer“, jer mu je u opisu posla, ne mari za ovaj resurs ali moram da negodujem kad neko smatra, indirektno, da niko nema iskrenu želju da se bavi zaštitom životne sredine, jer ja je imam.

Pravo pitanje je zašto je gospođa Minja Miletić bila hrabrija od RTS-a i pozvala me u emisiju? Ali to je svakako na Vama da istražite u svojoj kući.

Vratimo se na temu koja je podstakla ovaj Vaš „lični stav“ zašto sam o toj temi govorio kao o politizovanoj temi. Pa zato gospodine što su glavni promoteri i zastupnici Rio Tinta u Srbiji upravo predsednik Republike, ministri uključujući i ministarku za zaštitu životne sredine, premijer, predsednica Narodne skupštine i sve najznačajnije instance uključujući i medije koje kontrolišu obilato. Ako mi ne verujete, probajte da sa pretragom ključnih reči u Google pretraživaču i pogledajte koliko je naslova, koliko naslovnih strana i emisija na televizijama u zadnjih 3 meseca koji otvoreno promovišu projekat, za koga i autori radne verzije studije uticaja ali i strani državnici koji podržavaju eksploataciju (Šolc) kažu da „će imati uticaj na životnu sredinu“. Da Vam pomognem, daleko više od 1.000.

U društvu u kome i vi sa RTS-a, vrlo dobro znate da je više od 80 odsto ljudi sigurno protiv rudnika, čudno je da iskazujete „lični stav“ mesec dana posle emitovanja emisije. Ne verujem da je lenjost već „lični doprinos“ pokušaju menjaju tog raspoloženja. Duboko sam uveren da se ovako jasnije kristališe ko ja za rudnik a ko protiv i da je volja nas koji smo protiv još snažnija.

Što se tiče stručne argumentacije i toga šta naručene studije od kompanije pokazuju, opet, preporučujem da potražite slične primere iz sveta, možete i o istoj kompaniji, da pogledate kakve su projekcije različitih studija bile a kakva se praksa sprovela na kraju u Americi, Australiji, Papua Novoj Gviniji, Madagaskaru itd. Nećete naći ni jednu studiju da je pokazala rizike na pravi način a upravo je to ono što je snašlo sav taj nesrećni narod tamo.

Kao neko ko je učestvovao u izradi različitih studija do sad, nikad za kompanije sa takvom reputacijom i one koje promovišu strani interes a imaju mogućnost negativnog impakta na životnu sredinu, tvrdim da se dobrim delom nebi ispoštovalo većinom ono što u studiji piše a i kada bi, projekat bi opet izazvao veliku štetu u dolini Jadra i verujem da mu tamo nije mesto. A ako bi se realizovala samo deo od izdatih istražnih licinci po Srbiji, naša zemlja bi postala rudarska kolonija sa više od 40 novih rudnika, potpuno zatvorena za izvoz poljoprivrednih proizvoda, turizam itd. ili možda Vi volite da kupujete med sa obronaka rudničke jalovine i letujete na obalama Borske reke, većina nas to ne voli.

O stručnom suočavanju mišljenja možemo, ali kada se sagleda šira slika i širi društveni kontekst, od stanja u našim ministarstvima, ko su ljudi koji rade na odobravanju i prihvatanju studija, da li i tamo ima sukoba interesa pa je prof. Jovović i u odboru Ministarstva za prihvatanje Studija uticaja na životnu sredinu, kad sagledamo kakvi inspekciju imamo i sa kojim nadležnostima, da li uspeva da kontroliše postojeće rudnike, sme li da se nenajavčjeno pojavi u Boru ili Majdanpeku.

Kad pogledamo na koliko se načina samo u jednom danu krši Ustav ove zemlje i da to rade najviši predstavnici vlasti. Kad sagledamo koliko je naše tužilaštvo i sudstvo u stanju da procesuira i osudi prekršioce zakona, evo krenimo od otimača obala na rekama i vodoizvorištima pa do šumokradica i javašluka u državnim Javnim preduzećima itd. onda možemo da govorimo o svakom proizvodnom procesu pojedinačno i da sučelimo mišljenja o upotrebi i te koncentrovane sumporne kiseline koja treba našom železnicom da se transportuje iz Bora, iz Bugarske iz Bara i o količinama vode koje su potrebne za proces proizvodnje i sve ostalo u čemu ima i pozvanijih ljudi od mene da govore. Ustav je prekršen i odbijanjem Parlamenta da zakaže javnu raspravu na podnetu Narodnu inicijativu koju je potpisalo 38.000 ljudi.

To je bio poziv da se argumentovano raspravlja o projektu, ali se predsednica Vlade a sada predsednica Narodnog parlamenta oglušila o tu inicijativu i direktno prekršila Ustav ove zemlje.

Nadam se da će RTS kao servis svih građana otvoriti svoj program baš za sva ova važna pitanja. Da ćete naći hrabrosti da možda to vidimo čak i za vreme Vašeg mandata.

Autor je odbornik Kreni Promeni u skupštini grada Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.