Odlazak dive srpskog i jugoslovenskog šaha

Rođena u selu Šantarovac 1932, učila je šah od svoje četrnaeste godine od svog oca koga smo zvali Vitaminko, jer je dočekao vitalan duboku starost i sa kojim smo igrali šah, pili njegovu orahovaču i jurili vartburgom po Šantarovcu i smejali se sve dok nas i on nije napustio. Hvala mu!

Hvala mu na svemu i na Milunki.

Ako bih u jednoj rečenici morao da je opišem, bila bi kao naziv Godarovog filma „Do poslednjeg daha“, ako bi u jednoj reči to morao, bila bi „Neustrašiva“.

Do poslednjeg daha je nosila istu energiju i snagu i lucidnost i neverovatnu memoriju, uvek i do kraja. Mnogo smo naučili od nje o velikanima svetskog šaha koje je ne samo poznavala već se sa njima i družila, dopisivala, o politici, o životu.

Nisam je nikada gledao kako igra šah, ali su mi pričali da je bila neustrašiva i maštovita, nepredvidiva i svoja. Kakav ti je karakter, tako i igraš… ne samo šah.

Čuli smo neverovatne i zanimljive priče o Bobiju Fišeru, Borisu Spaskom, Talju, Kasparovu koje su za feljton ili knjigu koju neko već piše ili film koji će neko već snimiti.

Srbija ima dve Milunke: jednu na bojnom polju i jednu na šahovskom polju.

Obe neustrašive, završile su svoju misiju ovde i hvala im.