Odlazak jednog od „očeva Gitarijade“

Još za života Moša je postao legenda Zaječara i Timočke Krajine, muzičar i kompozitor velikog talenta sa čijim pesmama su Zlatni prsti postali poznati i popularni u čitavoj Jugoslaviji, kao nijedan muzičar iz ovog kraja ni pre ni posle toga. Ostavio je iza sebe brojne hitove koji se i posle više decenija svrstavaju u evergrin muziku, poput hita „Budi hrabra“.

Momčilo je posedovao neverovatnu energiju, do kraja života je bio posvećen muzici, stvarao je nove kompozicije. I najpoznatiji pevači ondašnje države tražili su od Moše da im komponuje po nekoliko pesama a nekima je mnogo pomagao u afirmaciji i profilisanju na muzičkom tržištu.

Najveću slavu rok grupa Zlatni prsti je stekla krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, sva vrata velikih gradova su im bila otvorena, ali je Momčilo ostao veran svom Zaječaru. Snimali su ploče za PGP Beograd i Jugoton iz Zagreba, najveće diskografske kuće tada.

Uz brata Slobodana učestvovao je u organizovanju i promovisanju prve Gitarijade, koja je kasnije postala brend Zaječara i Timočke Krajine. Pre nekoliko godina u intervjuu za Danas i svoj stav prema muzici i životu izrekao je u jednoj rečenici: „U mom životu jedino me muzika nije izdala.“

Moša je ostao upamćen i kao političar, kao član i predsednik SPO u Zaječaru devedesetih. Bio je od onih hrabrih ljudi koji su se borili za stvaranje demokratskog društva u Srbiji. Pored toga nekoliko godina bio je predsednik Udruženja preduzetnika Zaječara. Ostao je i tu upamćen kao beskompromisni borac za stvaranje što povoljnijeg ambijenta za razvoj lokalnog biznisa.

Dobar deo svog života je posvetio razvoju sopstvenog biznisa, ali su ga neke nesrećne okolnosti omele u završetku tog projekta.

Odlaskom Momčila Moše Radenkovića završava se jedna epoha u muzičkom životu u Zaječaru, njegov nivo i uspeh u muzici će teško neko odavde dostići. Organizatori Gitarijade a i grad bi svakako trebalo dobro da razmisle – kako sačuvati trajnu uspomenu na jednog velikog, kompletnog, muzičara i pevača kao što je bio Moša. A sigurno je da će veliki broj ljudi sačuvati uspomenu na njega i njegovo stvaralaštvo.

Bila mi je čast što sam ga poznavao pedeset godina i povremeno se intenzivno družio sa njim, ponajviše što je umeo da svoju energiju prenosi na druge.

Slava mu!